Српски технички лист

те ЈЕ

[. Награда (Мо 53. Мојо „Теђго“), Вајар био ерре Еотаспо из Болоње, Италија. Награца извођење споменика.

Ш Награда (Хо 70). МонНо „Нејуена“ Вајар Самаћеге Ошдо В!апкот, Турин, Италија. (6000 фр.)

Ш. Награда (Ме 96) Вајар А1ољ де Вцџеје и Мајепни Маегун, обојица из Гана, Белгија. (5000 франака).

УМ Награда (Хе 57.) Професор Јозе! Мег из Беча, (4000 фр.)

Премијом од по 1250 фр. (ех аецио) награђени су:

1) Етлез! Виђај5 и Елсћ-Раћошакд, Париз; 2) Непп бтепје, Париз; 3) УПћет Ррртпд и ЈозеГ Мовзћ, Келн и 4.) Професори Ниђет Мефсег и Раш Ртапп, Минхен.

Изложба свих радова била је приређена у Берну и потписати је имао то ретко задовољство да је пажљиво прегледа. Утисак који се добија ма и јед ном“једином шетњом кроз огромну изложбену салу, пуну у редове поређаних гипсаних модела, на високим једноставним подестима, јесте нарочит и велики. Свакојаке форме најразличитијих димензија као да се надмећу, која ће пре гледаоцу да упадне у очи. На све стране истичу се старо познате симболичке фигуре, куле и кубета, глобуси и статуеу разним формама, величинама и положајима. Одасирске пагоде до. сецесионистичког торњића, од Семирамидиних башта до профаних вазни, јест, може се рећн од грчке митологије до модернога атеизма; све је заступљено, све је употребљено у корист (а много што шта и на штету!) идеје: глорификација телеграфије.

У тој мешовини свакојаких вајарских и архитектонских појмова и схватања тешко је оријентисати се убрзо. Многа су "решења варљива, код једних је гледалац на први поглед освојен (апстрахујући сасма почетничке радове) доцније му излазе све већма грешке и слабе стране на видело. Код других је скица с почетка недопадљива, а што се дуже иста посматра све се више истиче и осваја. Нема сумње да су при том најбољи они пројекти, који су на први поглед заносни а при том захтевају дугу и свестрану студију. То је баш и најбоља одлика ове изложбе, да она оваквих планова у изобиљу има и у томе јој и лежи преимућство над оном из прошле године.

Идеја пак сама по себи не може се назвати сретном за пластично престављање ма да је концепција симбола најпростија, што се може мислити:

Пренос телеграфије на човека, при чему људи пружају један другоме руке и на тај начин постижу контакт. Ова је замисао била изнесена и на првој утакмици, али не тако јасно и прецизно. Овога је пута третирана такође и то на разне начине,

' али се може стободно рећи да је иста у првом награђеном плану нашла најбоље, и најсретније решење

Тиме бисмо могли издвојити из онога гипсаног хаоса само овај једини и најбољи рад, коме је већ досуђено и извођење, ради приказа и оцене. Идеја, коју овај модел под мотом „Теђго“ представља, може се објаснити текстом самога пројектанта:

„Монуменат се састоји из једнога фигуративнога дела у бронзи и другога архитектонскога у камену. Пре но што описујем спољне фигуре, које имају своје одређено и јасно значење, држим као важно да саопштим, шта је укупан смисао фугуративног дела, што се од прилике обухвата следећим:

Интернационална Телеграфија. сједињава душе народа.

Материјалном престављању типова различитих раса претпоставио сам изношење општег осећања, пошто иста леже у природи људи; такође ми изгледа, да ће овако пројекат у поетском изразу и уметничком и пластичном ефекту да добије, а да при том од јасноће ништа не изгуби. На оснивање савеза хтео сам у толико да подсетим, што ће се двадесет имена држава урезати на плочама с обе стране централне фигуре, која преставља телеграфију и израз савеза.

Средину, задње стране споменика оставио сам такође слободну, да би се добило места за опис самога догађаја. У каменој основи сам унео рељеф, на коме жице и изолатори показују значај споменика. С предње и задње стране налази се по један басен, којима ће се постићи потребна складност са местом, на коме ће се споменик подићи. Као што се из ситуације види, споменик долази у средину места и има пречник од 13 метара, а висину од 6 метара.“

Поред овога обавештења од стране пројектанта заслужује овај пројекат још више пажње и посматрања.

Идеја ове скице, ма да су фигуре само овлаш, у главним потезима, обрађене, може се даље овако тумачити: На малом соклу, који с преда и по зади окружују басени уздиже се 2'/, — 3 метра високи коцкасти постаменат, Тај би део био у камену, ми замишљамо какав гранит. Изнад тога постоља, које благодарећи својој мирноћи и простоти јединствено испуњава задаћу носиоца једне идеалне, менументалне замисли, уздиже се опет око 27, мет. висок свет фигура са изобиљем у покретима и маркантним цртама. Са обе стране су распоређене групе фигура, у средини пак седи једна идеална женска, која је нешто већа н>» остале, са уздигнутим пруженим рукама на обе страке. Ова фигура, која ни у ком случају не преставља „Хелвецију“, већ приказује у телесном облику само човечанство, чини централну тачку споменика. Унутрашња затвореност и равномерна мирноћа у свима тим покре-