Српски технички лист

ЧУ

— 495 —

свим је добродошло да могу добити сведоџбе из сваког предмета појединце. Овакви ђаци не могу истина добити диплому нити степен „РарГ па,“ али зато могу лакше но досад, на основу специјалних сведоџаба, добити у

пракси место као специјалисте.

5). Просечно је за сваких 25 ђака потребан по један наставник. Овај наставник треба да је сталан, да као чиновник положи заклетву и треба да има плату и ранг старијих гимназијских професора виших гимназија. Наставник мора добро да зна своју струку и да при том има педагошког — правог наставничког дара.

Наставници виших стручних школа морају поред дипломског испита имати испит из педагогике. А сем тога они наставници, који предају практичне предмете као што су железнице. машинство и т. д. треба да су били неколико година у пракси. Могла би се установити година за пробу и уопште каријеру подесити као код гимназијских професора, само, с обзиром на доцније ступање у службу за наставника, треба им дати већу почетну плату. У прељазном времену, док се сличне снаге не буду развиле, требало би за наставнике виших техничких стручних школа поставити наставнике из нижих стручних техничких школа а нарочито досадашње прак-

тичне репетиторе који су имали успеха.

6). Наставници виших стручних техничких школа треба да посећују курсеве, како би се одржали на висини своје струке. На тим курсевима наставник мора бити ауторитет дотичне струке.

Доиста би добро било кад би и такав стручњак ауторитет имао педагошке способности и педагошко образовање, али ово није баш тако неопходно како код настаника који обучавају ђаке. У сваком случају потребан је колоквијум, како би онај који посећује курс могао питањима разјаснити све оно што је у предавању нејесно. Курсеви у помоћним наукама (н. пр. техн. механике) морају бити под утицајем ауторитета стручних наука које стоје у вези н. пр. ауторитета за турбине, мостове и т. д. Ове курсеве, уколико има могућности, треба отворити и практичарима, како би они могли накнадно усавршити своје знање. У осталом држава би могла за усавршавање практичара допринети на тај начин, што би субвенционисала, материјално помагала — стручна удружења, у којима би се такви курсеви држали.

Висока техничка шкопа.

7). Студенат, који већ има завршну сведоџбу, добивеву на вишој стручној школи или од испитне комисије, и који хоће да се у извесној струци научно образује, може то добити на вишој техничкој школи. На високој техничкој школи наставу врше професори. Код ових је у првом реду важна научна спрема а тек у другом реду педагошка способност.

Садашњим професорима треба оставити да повољи бирају: хоће ли се у будуће посветити као научници једино својој струци и то или у досадашњим њиховим институтима или иначе (наравно задржавајући све досадашње приходе) или ће поред тога функционисати као професори у новоорганизованим вишим техничким школама. Овде ће они имати много достојнији задатак, достојни њиховог научног значаја, но што имају данас. Јер ће на новим школама имати далеко спремније слушаоце, док на садашњим имају управо само почетнике.

Академска настава треба да почне онде где се сада завршује; дакле пошто ђаци прибаве стручне сведоџбе. Иначе, поред свега великог и звучног имена, своди се сада све управо на стручну наставу.

8). Настава на високој техничкој школи састојаће се у главном у томе да ђаци (као

| што сад бива н. пр. по великим физичким

практикумима) реферишу професору од времена на време о напретку својих научних радова и да им професор даје том приликом савете и упутства,

9). (Студенат који на високој техничкој школи под упутством професора изради какав научни рад и кад тај рад призна још један професор као добар, добија титулу [-г Јпо.

10). Који хоће да добије титулу [-т Јпг. на основу рада који није вршен под упутством професора мора полагати испит пред комисијом којој је председник један стручни школски саветник. Ова комисија треба да утврди: да ли се може веровати да је дотични рад

извршио самостално. Први и најважнији корак за увођење реформе јесте установа независних испитних

комисија. Саопштио Ј. С.