Српски технички лист

— 496 —

Служба у Инжињерији. Одговор Г. Зјтипд-у.

Био сам у почетку прстиван да одговорим непознатом Г. Зјотипф-у на чланак „Служба у Ивжињерији“, упућен мени (С. Т. Л. бр. 50., стр. 487.), зато што га, из мени непознатих разлога, није хтео да потпише правим именом. Полазио сам од тога, да свако мишљење мора бити субјективно, те ми је, према томе, право име човека могло дати најлакше прилике, да се упознам са другим околностима, које су на мишљење морале имати утицаја, Налазио сам, да је сасвим оправдано, не одговорити човеку, који је своје противно мишљење, са иронијом „достојном једног општинског ћате“, сакрио иза леђа неког имагинарног и „дуготрпељивог“ господина Зјртипд-а. То у толико пре, што верујем, да 5стипа види на оба ока, није ни богаљ, нити сади купус — да се послужим његовим речником — и да корзоом прави „ероберунге“ јер је лепши од лепших од мене, те се апсолутно ничега није имао стидети. Водити, дакле, разговор с човеком, о коме не знам ни ко је, ни какав је, ни шта је, изгледало ми је исто што и изаћи на Мали Калимегдан и разговарати са дунавским таласима, или на Теразијама разговарати са Теразиском Чесмом. Најзад сам пристао да му одгдворим, жртвујући да због тога будем исмејан, само да се ствар не би одуговлачила.

Ја сам тражио да се служба свршених техничара у Инжињерији урачуна у праксу и при томе остајем и после разлога г. 512шипд-а. Ја сам полазио од факта, да је, збиља, велико зло, што се свршеним техничарима, по једној давно преживелој законској одредби, тражи година дана праксе до права на указ онда, када правници и, философи добијају указ одмах по свршеној школи, пошто су претходно са једним школским семестром одслужили и војску, и када добија указ велики број људи без факултетске спреме. Тражио сам пута, како се дејство тог зла може умањити, како се неправда може поправити, и нашао сам, да је сасвим могуће, урачунати службу у Инжињерији у праксу а да се не погази ни један пропис ни Устава, ни закона о чиновницима грађ. реда, ни закона о устројству војске, ни закона о уређењу Министарства Грађевина. Нисам тражио да се урачуна у инжињерску праксу и служба техничара у Коњици, Артиљерији, пекарској чети, возарском ескадрону, парковој чети, занатлиском

одељењу, болничкој чети ит. сл, и акои то, по г. Зјетипд-у, није законом забрањено, из сасвим појмљивих разлога —- зато, што јето један апсурдум. Тај разлог изгледа ми, да и г. Зјотипа наводи неозбиљно, само стиха ради.

(Он налази да пракса за техничаре у Инжињерији није оно исто што и болничка чета за медецинаре. Наводи уз то да она обухвата —- врло згодно за необавештене — „,четвртасте колибе, пољске нужнике и т, сл“ Неће да зна, да стручна техничка настава тамо обухвата пет свезака Пионерске службе са: практичном геометријом, науком о грађи, више од десет врсти грађевина за становање војника у биваковању и логоровању, граћевине за снабдевање вогом и храном, грађевине за обезбећење обала, нагиба, разноврсним грађевинским материјалом, сталне и привремене дрвене мостове, обичне и понтонске и све детаљне радове из инжињерских и грађевинских конструкција; затим Саперску службу са разноврсним грађевинама у земљи и другом материјалу за напад на утврђена места, и Пољску фортификацију са помоћним, вештачким грађевинама за што подеснију употребу ватреног оружја, препречна средства идр. што све скупа чини, опет један у особеном смислу практичан, део инжињерских наука. Осим ових, као првостепено главних, предају се и као факултативни: железничка, понтонирска и минерска служба.

Лако је разумети, да ће се сви ти предмети друкчије радити са једним свршеним техничарем и који ће из тога имати полагати један, врло озбиљан, испит, него са једним обичним сељаком. Њему ће врло често пасти у део и руковођење вежбањима, техничким пословима, вежбања у рационалном распореду радне снаге, детаљна снимања и израда планова појединих околина или места, пројектовање магацина ит. сл. Кад један свршени техничар још ради ово са уверењем да ће му се урачунати у године грађанске службе, смете ли онда, г. Зјотишпде, тврдити, да му неће бити од користи. Смете ли тврдити, да ће му више од тога користити она прва година цртачкеи практиканске службе, кад мора, у многим нашим надлештвима, да преписује акта и реферате својих старијих, да копира и прецртава планове, да у опште служи за поткусуривање, у улози гетте рошг Тошз, (Веле неки, да ће у тој служби добро научити администрацију. Па, по Богу, људи, онај ко положи испит из најопширније војне администрације, тај мора знати пет пута