Српски технички лист
а Д
сада. Да би се Београду у најкраћем времену смањило блато и прашина, то је потребно, да се одмах почетком идуће године модерно калдрмишу, главни спроводници београдске
= - 001 С16 00 ~ 00 = " боо~ ослесо з 1 ср 5р 00 90 о и О 2 ИЕ А + Со ~ О У ИО м = СО С5 с 40 Сб О) с0 65 О» 62 = = те —Б= = о
Са = ~ <= о => <" 00 > => са со со о = <= нанео ~ ООкерСЕВ -н Е Ба та (~ 00 (О 5 00 2 2 из О) 05 Би сб а) об ко 5 об ~! = со 00 25 бо Оолб, со——>о Е СО ФОО Ооо и) 260 со
059 09 == = СМ = = (еј ав (о Која] == со Би одг<— г7ч~осл о б = елм=~ева о |5 |
3 еб со СлИ3 О = со | СМ Сл о
сб ~ состољ Одо о = об с31- СО Фоо | с = св =аосо О м Е = ~ СМО со – ин вс соке == о со а, о соблососос 2 - О = Кан 60 со Су З, У, са «6 ис ид сб 0016 = 25 ~ ид +" со со со ~ с во ~Г СО С о о ллл о =а с „а 25 сз с5 о о: | О 51225 | |је|85о || = =| = 62 ~ сосфсо ла = =“ о о 5 | с газа вз. сеоеов ево 5 о Бо оота ок Бод 54 << | оо~-+40 | 606 «“ Бо “| сдо ~ оОло ' 12 2 55 ја обе5606о са = јун у —– а С ср Ер Со о он ш'о С СЕР срео ар - оосоосооосоосо 8 зе оооос-= ~=оо ~ „= са со са 5 56 ~ ~ 00 00 Ооо СО У. О и 02 00 60 5" ~ С4 ЕМА со 5" ~ УВ СУ СМ ЕН — = о с сој нерв по се Шенси ке У о оо ог ем» а: |<= |е5 сове ве. 6 ! ~ (6 со бо 48 00 00 60000 = ~ _ 665 сб смео сб „ сове сфвевсе ве И бб бо Ооо осососоосооосооо (48 О = О <Ффоб— ОВ ~ са с 5 ~ (6 <+н 3 О 5 = 00 60 5 590 ИЗ му МУ ИЗ со со СЛ = О = 5. „ Б6 ЈЕ а с са „бтсоцо њене 05 Ман вв ов = = »ае = 3,5 веле. = | Фр с о со сас=-—= 5а 4 2 4 с ДЕТЕ
прашине, друмови: смедеревски, крагујевачки, вишњички и топчидерски. Такође и начин чишћења улица мора бити бољи, а тако исто број запрега за поливање и чишћење мора бити већи. Берлин даје годишње 579.250 дин само на поливање улица, т. ј. на поливаче, коњске запреге и одржавање 365 кола сака. Међутим Београд даје 100.000 дин. и за поливање и за чишћење улица.
У таблици 5. изнети су интересант ни податци 1910. год. о величини и коштању поливања, о врсти калдрме и т. д.
Инж, Драг. Мирковић шеф београдског водовода
Један неозбиљан стечај.
Управа Чиновничке Задруге у Београду објавила је стечај за набавку планова за свој дом. Поступак достојан сваке хвале кад неби било не једно, већ неколико „али.“
Нико неће, нити може спорити, да се мора пут јавне утакмице сматрати као најпоузданији, најправилнији и најцелисходнији за прибављање планови техничких а нарочито архитектонских објеката, ма које врсте они били, а нарочито за монументалне и јавне грађевине, за грађевине, које поред практичких, морају у пуној мери задовољити и естетичке захтеве, те бити украс вароши.
Да је то тако, доказ је већ и тај факат, што и веће и у сваком погледу културније нације, које имају велики број чувених, опробаних архитекта, на чија изведена дела с поносом указују, сматрају пут утакмице као најпоузданији за прибављање најбољих идеја за објекте већег и општијег значаја. Поједине иду тако далеко да на утакмицу позивају дотичне стручњаке свих, европских, па и ваневропских нација.
Од утакмица се, логички, очекује, да ће добивени резултат бити повољнији, бољи, разноврснији и свестранији, но што би био у случају да се израда планова повери само једноме или двојици ма и најбољих архитекта. То је у осталом потпуно разумљиво и при. родно. Јер сваки од суделовача утакмице зна, да ће победити само најбољи радови; зна, да ће од осталих конкурената бити исцрпена сва решења, која се као добра могу остварити према постављеним захтевима, па ће се и сам трудити да најбоља решења добије, упоредно их проучи и одабере и узме у израду оно, које са сваког гледишта буде имало преимућства над осталима. Такав случај није, бар ве-