Српски технички лист

— 215 —

Члан 99.

Ако сопественици земаља на једној страни (обали) каквог воденог тока затраже одобрење да могу одвраћати воду за наводњавање, онда им се може дати право на употребу целокупне воде али само дотле, док и сопственици на противној страна (обали) не затраже право на употребу воде за наводњавање. Исто тако даће им се одобрење, да могу без икакве накнаде везати брану за противну обалу. Но ако би доцније и противна страна хтела отпочети наводњавање, онда је она дужна платити по погодби или процени сразмеран део трошкова за брану и њено даље одржавање.

Члан 100.

Ако се довођење воде из воденог тока на, земље, које се имају наводњавати, или се одвођење те воде у водени ток не може извршити преко земље заинтересованих, или би то изазвало несразмерно велике трошкове, онда. се канали за те циљеве могу правити и преко туђе земље.

У овом случају сопственици послужне земље имају, у границама, своје обале, право опште употребе воде из чл. 22. овог закона као и на јавним водама, у колико се том употребом не би сметало или штетило наводњавање или обале канала; а поред тога имају право и на накнаду по погодби или по процени вештака.

При оцени накнаде имаће се у виду право оштећеног на ошшту употребу воде из канала. |

Члан 101.

Нико не сме враћати у водене токове загађену воду са наводњеног поља, која би била шкодљива за здравље људи или животиња. Члан 102.

Ако се докаже, да је делимично наводњавање веће површине земљишта нерационално, Министар Народне Привреде може на основу стручног мишљења такво наводњавање преиначити по једном општем заједничком утвђеном плану (као грађење великих брана, главних канала), па било да те радове изврши општина, срез, округ или држава, било да се ти послови изврше путем давања у концесију.

За сваки овакав случај мора се донети нарочити закон, којима ће се регулисати сви међусобни односи и начин финансирања.

Члан 108.

Одредбе о наводњавању важе и за употребу воде за натапање, ђубрење мутном водом и колматажу.

8.) Употреба воде за "добијање снаге. Члан 104.

Одобрење за употребу воде за. добијање снаге може се дати само под условом, да таква употреба воде не вређа туђа стечена права.

(Ако би се пак показало, да постројења за, употребу водене снаге имају велики привредни интерес за општину, срез, округ, или државу, онда се може допустити и екепропријација већ стечених права на води од мање привредне вредности, о чему ће решити Министар Народне Привреде (чл. 81.).

Члан 105.

При давању одобрења, за искоришћавање водене снаге власти су дужне најозбиљније проучити и сва остала питања, која се односе на употребу воде на дотичном месту, па да првенствено дају одобрења оним подузетницима, који су водили рачуна да се вода и водена снага искористи најрационалније у сваком погледу.

Ово одобрење даваће се првенство онима, којима ће се вода поред употребе за добијање снаге, моћи употребљавати и за потребе у пољопривреди. Ако има више таквих молилаца, онда ће се одобрење дати ономе, од чијег ће предузећа бити највише користи.

При једнаким користима првенство има онај који је први поднео молбу.

Члан 106.

У одобрењу мора бити назначен рок, у коме се одобрена постројења имају подићи. Тај рок не може бити дужи од три године, али се може продужити још за три године, ако молилац изнесе оправдане разлоге, да у првом року није могао довршити о1)брена му постројења.

Члан 107

Власти могу према потреби тражити од молилаца, и кауцију, да ће они заиста, подићи одобрена им постројења. Величина, те кауције одређиваће се према важности и коштању предузећа.

Ако молиоци не подигну постројења, у