Српски технички лист

— 216 —

одређеном или продуженом им року, онда ће им се кауција задржати у корист Фонда Вода.

Члан 108.

Задобивено право на употребу водене снаге молилац не може пренети на другог, пре него што је одобрена му постројења подигао, али смрћу његовом то право прелази на његове наследнике (чл. 42.).

Члан 109.

Сва, постројења, за употребу водене снаге испод једне коњске снаге плаћају по пет динара годишње у корист Фонда Вода, а за сваку даљу коњеку снагу плаћа се још по пет динара годишње.

Но Министар Народне Привреде може постројењима, од опште користи смањити ову таксу до половине.

Начин, како ће се број коњских снага одређивати, прописаће Министар Народне Привреде.

Ову таксу дужна ву плаћати и она постројења, која су пре овог закона задобила, право, и то од дана кад овај закон ступи у живот.

Члан 110.

Да би се могла извршити подела, постројења, која се за употребу водене снаге буду подизала, а ради олакшавања подизања таквих постројења, сваки ће се водени ток поделити у два, дела: у горњи и доњи део.

За сваки водени ток тачно ће се означити место, одакле ће се рачунати горњи, а одакле доњи део.

Они водени токови, који имају изворе толико јаке, да се одмах ту на самом извору могу градити постројења за употребу водене снаге као и на свакој јачој текућој води, сматраће се као токови, који немају горњег дела, и обратно сви водени токови, који су дуж, целог свог тока сиромашни у количини воде и у падовима, сматраће се као токови, који немају доњег дела. ;

Ова ће се подела извршити у току од једне године, од дана, кад овај закон стуши у живот и на начин како буде наредио Министар Народне Привреде.

Члан 111.

Према овакој подели водених токова и количине водене снаге постројења ће се делити у четири врсте:

а.) у прву врсту спадају постројења у горњем делу водених токова;

б.) у другу врету спадају постројења, у доњем делу водених токова (од означеног места до ушћа);

в.) у трећу врсту спадају постројења, која су покретна, као што су воденице на Дунаву, Сави, Морави и Дрини и 1. д.

г.) у четврту врсту спадају постројења, која имају преко 50 коњских снага, па ма где се она налазила.

Члан 112.

Одобрења, за. постројења прве, друге и четврте врсте даваће се само на одређен број година и то највише за тридесет година за мања, а у изузетним случајевима за већа на 50 година. А одобрења за постројења, треће врсте не могу се давати нити за вечита времена ни за одређен број година, већ се могу давати само под условом, да је сопственик дужан уклонити их бе икакве накнаде, чим се утврди да то општи интерес захтева.

Члан 113.

Ако не постоји потреба да се одобрена постројења за употребу водене снаге употребе за какву општу корист, онда се рокови трајања одобрења из претходног члана могу дотадањим сопственицима продужити још за. 30 односно 50 година и то:

Сопетвеницима постројења, која служе за месну потребу (први став чл. 174) предужиће се овај рок увек, без обзира на то, да ли други нуде властима боље услове;

Јопественицима свих осталих постројења за употребу водене снаге овај рок ће се продуживати само по поновном редовном проучењу од стране власти, која им је одобрење за ту употребу дала.

На три године пре истека првог или другог рока мора се сопственик или ма које друго лице, које би желело добити право на употребу дотичне водене снаге, јавити надлежној власти, и она ће то право дати ономе, који ће према поднетим пројектима најрационалније употребити водену снагу.

Ако се нико не буде јавио, или власт нађе, да никоме од пријављених молилаца не треба дати тражено право, онда постројења прелазе у својину државе, ако их сопственик не дигне у року од три месеца по престанку права на употребу воде.

При једнаким условима, или при незнатној разлици у условима, првенствено пра-