Српско коло

Год. I.

СРПСКО коло

Стр. 11.

новнике, свећенике и још неке вреде друкчији прописи, јер они не морају толико плаћати. У сеоским опћинама, осим свештеника, бирају непосредно они, који плаћају 6о К (30 фор.) изравног пореза. У личко-крбавској и модрушкоријечкој жупанији изборно право имају господари (газде), који плаћају 30 К (15 фор.) изравног пореза, а трговци и обртници, који плаћају 40 К (20 фор.) пореза. Ти су дакле изборници, јер бирају сами народног заступника. Али сви они, који не плаћају *у сеоским опћинама порез, који се тражи, да могу сами главом гласати, ако, плаћају најмање 10 К (5 фор.) (у модручко-ријечкој жупанији 6 К), онда бирају њих педесет бирача једног изборника. Рекли смо већ напред, да сваки онај, који није унесен у листину изборника или бирача, а плаћа прописну порезу, завичајан је у којој опћини Хрватске и Славоније, има двадесет и четир године, није кажњен ради злочинства по суду, па има дакле грађанска права, сваки такав има право тражити да се у листине унесе т. ј., има право поднети опћинском или градском поглаварству своје приговоре против листине. Те приговоре или рекламације решавају посебни одбори. Ако бирач, т. ј. онај, који плаћа 10 К (5 фор.) пореза, приговори листинама бирача, онда ће одбор одлучити, има ли он право или не. Против тога решења нема даљег призива. Али ако изборник, т. ј. онај, који плаћа 60 К (30 фор.) пореза, у градовима 30 К (15.фор.) у року од осам дана приговори, па одбор одбије његове приговоре, онда он има право призива на кр. сто седморице у Загреб. Казали смо, оно што је главно о изборним листинама, а говорили смо зато, да сваки од вас пази на ово своје право, ако га има или ако мисли да га има. Изборници бирају посланика, а посланик кроји капу народу. Ако су посланици народни људи, онда ће и народу бити боље и лакше. Пазите дакле, да ли сте унесени у изборне листине.

Српска народна скупштина у Двору. Српска самсјстална странка одржала је ове године своју четврту скупштину у .уторак 9. (22.) децембра у Двору, у Банији. На скупштини било је преко 5000 Срба ратара из Двора и околине, који су у четама под 12 ррпских барјака дошли у Двор на скупштину, на овај народни збор и договор. Ове чете предводили су већином српски свештеници, сваки своје парохијане. Од народне господе дошли су на ову скупштину свештеници: Јово Кос из Брђана, Матија Пауковић из Јаворња, Младен Остојић из Жировца, Јосиф Драгишић из Рујевца, Нинко Седлар из Слабиње, Михаило Медаковић из Јасеновца и Јован Обрадовић из Шегестина. Из Загреба је дошао на скупштину г. Светозар

Прибићевић, главни уредник „Новог Србобрана". Из Босне су дошли г. Алекса Поповић, парох из Добрлина, г. Душан Дрљача трговац из Бос. Новога са њеколико својих Срба суграђана. Скупштину је отворио г. Симо Живковић правник, те је предложио скупштини за предсједника г. Симу Живковића трговца из Двора, што је скупштина и усвојила. Затијем су отпочели говори, те је први говорио г. Симо Живковић правник. Он је казивао, како су потребне ове народне скупштине, јер се ту најбоље можемо поразговорити о својим невољама и свему осталом. Даље је тумачио како је наша монархија подијељена у двије државне поле. У једној половини владају Нијемци, а у другој Мађари. Нама је према томе тешко, јер нијесмо своји господари, не располажемо својим земаљским приходима, својом касом. Даље је причао, како је потребно, да народ бира своје праве народне људе у опћинско вијеће, па онда за жупанијске скупштине. Но бирање посланика за сабор је најважније јер се ту одлучује, какви ће бити закони, колики порези и све остало. Кад је тако, онда треба бирати у сабор само таке људе, који су прави лгријатељи народни и који ће настојати, да се доносе таки закони, који ће бити корисни за народ. Даље је говорио о том, како би требао да има сваки пунољетан и поштен човјек право гласа, а не само богатији као што је сада. Зато треба бирати у сабор само таке људе, који ће настојати у сабору, да се донесе таки закон, према којем ће моћи сваки пунољетан и поштен човјек гласати. Садашњи закон о штампању новина не да, да се може слободно писати, него се плијени, па притом показује „Нови Србобран", који је заплијењен, наиме оно што се није смјело штампати, остало је бијело. Прави народни посланици у сабору мораће донијети закон о штампи, по ком ће бити слободно писати у новине без запреке. Разлаже, како је потребан за народ „Нови Србобран", у вођењу праве народне политике, па зато треба сви да одлучно стоје под заставом српске еамосталне странке. Говор његов пропраћен је бурним одобравањем. Послије њега говорио је г. Михаило Медаковић парох из Јасеновца, о рачунима, које имамо с Мађарима. Већ године 1869., дакле пред 35 година, закинули су нас Мађари при обрачуну за један милијун и три стотине тисућа форината (1,300.000). Поред тога да су нам наметнути различити терети, а ускраћени многи приходи. Говорио је даље, како су нам Мађари присвојили шуме, граде од нашег заједничког новца скоро само за себе жељезнице и уређују своје ријеке, а нас поплаве убијају. Он захтијева, да ми у Хрватској и Славонији будемо за себе, а Мађари за себе, да нам Мађари даду чисте рачуне, па онда да нас пусте, да сами господаримо са својим, па зато и он препоручује да се у сабор бирају таки људи, који ће настојати, да то све постигнемо. Г. Младен Остојић парох из Жировца говори о народном господарству. Вели, да народ убија то, што