Српско коло

Стр. 10.

СРПСКО КОЛО

Год. I.

под врат, моја Тина нема ни једпог, па ипак је синоћ имада већ дееетог просца, ал велимо: мдада је, нек расе и опа и њена ирћија, а прћија јој је у марви, па се увијек множи. Кад ме је мој отац женио, држао је сватове само један дан, позабавили се до 10 сати у вече, па се разишли. Уштедио човјек на свадби па купио ливаду у Међувођажа. Баш му Фала, тако ћу и ја кад кбг Петра узженин. Шкртица је он — рећи ће Јово. Шта шкртица, осврте се чича. Па ти и не знаш што је шкртица. Молим вас, господине, кажиге му. Шкртица или тврдицаје онај, којц сувише љуби земаљско благо, тако да од аега неће никаква добра дјела да чини — реаох ја Ето видиш. А сад иитај нашег господина и туторе, јесам ли ја дао икад кад су за какво добро дјело купили. Увијек, увијек — кажемо ми. Нисам ја шкртица и не дао Бог, узвикну чича, већ човјек, који чува бијеле новце за црне дане. Кад би ми сви овако радили као чича Пане ■— прихватим ја, не би праг ђедовски раск .павали, пе би нам требало Америке, било би нам ;је ц код куће: не би лам туђинац ор'о н грунту, гђе су нам некад стари тројачили. Кад би чичиним трагом пошли, смјешкали би се увијек као оно и он ма о час, мање би уздисали, а још мање се тужили на тешке дапе. Истина, истина — рекоше сви, и разиђосмо се

Девојка и еунце. Денојка се сунцу противила: „Ј»рко сунце, лепша сам од тебе, „И од тебе и од брата Тпога, „Од тво1' брата сјајнсга месеца, „Од сестрице звезде мреоднице, „Што преоди иреко велра неба „Као пастир пред белим овцама." Јарко сунце Богу тужбу дало: „Што ћу, Боже, с проклетом девојком?" А Бог сунцу тијо одговара: „Јарко сунце, моје чедо драго, „Буд' весело, не буди љутито, „Ласно ћемо с нроклетом девојком: „Ти засијај, нреплани јој лиц^, „А ја ћу јој уду срећу дати „Уду срећу, све ситне девере, „Злу свекрву, а свекра горега; „Сетиће се, ком' се противила."

Изборне лисгине у Хрватској и Славонији Шта су то изборне листине, запитаћете. Изборне листине или изборни листови су књига, у коју се уносе имена оних, који бирају народног заступника. У ту се књигу уноси име и презиме онога, који бира посланика, каже се шта

је, на прилику: Петар Павловић, сељак, занатлија, гостијоничар, трговац и т. д., упише се даље колико плаћа пореза, и тако се редом уносе имена свију оних, који имају по закону право да бирају. Сваке пете године, јер се код нас сваке пете године бира. посланик за сабор, саставе се те листине код опћинског и градског поглаварства, па се кроз свију пет година на концу године исправљају. Ако има какве промене, ако је, на прилику, ко умро, изостави се из листина, ако је ко придошао и плаћа пореза, колико закон тражи, унесе се унутра, ако је ко изгубио право, јер му је због продаје иметка или због чега другог пала пореза, брише се из листина. Али људи који састављају те листине, нису непогрешиви, па изоставе из листина често пута оне, који имају право гласа, а понеки чиновници опетизостављају из листина и онаке људе, који су им непоћудни. За то ^вако треба да пази да се његово право не крњи, па да за времена учини што треба и да га упишу у листине, јер иначе кад дође до избора, а то може бити и изненада, не може да врши своје право, јер нема права гласа, а нема га за то, јер није унесен у листине. Шта треба дакле радити и како треба на то пазити? Ево овако: Сваке године у месецу јануару, од првога до тридесетога јануара, прегледају листине градска и опћинска поглаварства (ова друга, т. ј. опћинска поглаварства под надзором изасланика кр. кот. области), и онда тако прегледане може свако опет прегледати и преписати их. Сваки онај, који није унесен у те листине, има право тражити, или како се каже, рекламирати, да се то учини. Укратко напише приговоре, у којима каже, да има право да буде унесен у листине, па тражи да се то учини. Те приговоре решавају онда посебни одбори, а шта треба радити, ако тај одбор одбије приговоре, казаћемо мало касније, док најпре кажемо, ко има право гласа и колику порезу мора плаћати. Има две врсте људи, који бирају народног заступника: они, који бирају народног заступника сами главом, или како се каже непосредно, и они, који не бирају сами главом непосредно, него посредно, т. ј. њих педесет бирају једног човека, а овај онда гласа главом за народно! заступника. Они први зову се изборници, (а ових педесет, који бирају између себе једног изборника, зову се бирачи. Запитаћете, колико пореза морају плаћати по закону изборници, а колико бирачи? Ту има опет разлике: У градовима бирају непосредно они, који плаћају најмање 30 К (15 ф.) изравног пореза, ако осим тога имају 24 године и ако су завичајни у којој опћини. За чи-