Српско коло

Л°А 1 -

СРПСКО коло

Гтр. 9.

свршава, и ако то није увек цраво. На прилику, опћински чиновници побиру државни порез, а опћине немају отуда никакве користи, то није право. Има јога других послова пренесених као што је: суделовање код асентације (новачења), задружне деобе, размештање војске по становима, редарство и тако даље. За подмиривање опћинских потреба употребљавају се опћински дохотци, и затим опћински намет. Најдаље до 15. новембра сваке године опћинско заступство одреди прорачун, то јест израчуна, колики ће бити идуће године дохотци опћински, а колики издатци, и према томе онда ударе намет на опћину. Што више опћина има прихода, на прилику од сајма, од опћинске потрошарине, од опћинских шума и земљишта, што се мање троши, а више штеди, биће и намет мањи. Опћинско заступство има држати седнице редовно сваки други месец, а ако је потреба може се држати и изванредна седница, ако то тражи већина одборника или ако одреди власт. Председава опћински начелник. Жупанијска област може из важних разлога распустити опћинско заступство. Још имамо да кажемо и ово: Кад се продаје опћинско добро какво, онда треба на то да пристану две трећине одборника и да закључак одобри котарска област, ако то добро не вредп више од пет сто форинти. Ако вреди више од чет сто, онда одобрава жупанијски управни од5ор, све до пет хиљада форинти. Више од тога мора одобрити земаљска влада.

Ко не наштеди — не натече. Пише парох Владаинр Милутннови!.. Данас се народ јако тужи. Тужи се сељак, тужи господин; тужи се радиик, тужи чиновник. Сви се т\же да је данас тешко живјети, да је велика скупоћа, да се до новда тешко додази. Има у томе истине. Скупоћа велика, а до зараде се нучно долази, потече ту зној потоком, глава се лупа, а руке се жуљевима обаспу. Па ипак би могло бити мање туговања, могло би се и преполовити. Кад су ови дани тешки, морамо се трудити да их својом снагом олакшамо, а олакшаћемо их радом и разумном штедљом, јер „у радише свега више, у штедише још и више". Ја знам радити, ама како се то разумно штеди питаће ко ? ! Мјесто одговора ево истипите приче. Послије службе Божје стајали смо пред цркком разговарали смо. Раз овор се новеде и о тешком времену данашњем. Сви се тужили. Скупоћа је данас, говорио један. Таман једном руком новац примаш, другом га већ мораш издати — бесједио други. Чича Пантелија — миран као увијек — ћутао, шарао палицом по земљи, смиуљио се. Гле, чича Пантелија се не тужи, смјешка се — упозорим

народ на чичу што је палицом по земљи птарао. Сви погледаше у њега, а Јово ће — мудрац као увијек —: Па богат је, најбогатији у нашој парохији па му се лако смјешкати. Чича се мало испрси па ће Јови: Како то, човјече, диваниш, нисам се ни ја богат родио, већ сам к^пио новце куд сам год стигао. Како се то купе новци научи и нас — закликташе сви. Е па чујте, поче чича Пантелија. Као дијете слушао сам мог покојног оца, како је свима говорио, и мојој матери и свој чељади: „Само штедите, не разбацујте, Бог је дао а ми морамо чувати, морамо бити добри пастири и свог блага и свог имања, јер „ко не наштеди, не натече". Па како је говорио, тако је и радио и нама је дјеци и ако нас је много било, оставио поњешто да можемо почети газдовати. Ја сам увијек понављао очеве ријечи „ко не наштеди не натече" и нијесам се покајао. Кад сам био млад, а младо лудо, повукло ме срце на расипање, ал' му нијесам дао на вољу. Мој сусјед, Миле, купи на сајму за 12 Фор. чизме, баш су лијепе биле. Пожелим и ја чизме. Легнен у постељу и мислим на чизме. У једаред тргнем се, падну ми на памет очеве ријечи „ко не штеди, ненатече", помислим: имам јевтине опанке, нетребам скупе чизме „ко купује оно што не треба, продаваће и оно што треба", предомислим се да ћу купити за 12 Фор. женско теле, од тог сам телета цијелу пасмипу извадио, имам је и данас пун тор. Ту превуче руком преко очију па настави. Пођем једаред у шуму сјећи дрва, обучем старо закрпано руво. Обуци друго, вели моја Јерина, биће тамо народа, не буди најгори. Не идем у цркву већ на рад, а „крпеж кућу држи" одврнем јој и одем, у шуми запнем и чакшире попарам, да су биле нове ето грдна квара. Како онда тако и данас, на дјело увјек у закрпаној роби — па Фала Богу. Ту застаде, а Јова ће и сви други: причај, причај, знате, допале им се мудре ријечи. За вријеме границе, наставиће чича Пантелија, ишао сам по доктора, да га довезем да прегледа једног мртвог. Док сам на доктора чекао, дао сам коњима сијена, коњи и по земљи разбацали. Доктор изађе и сједе у кола, а ја купим по земљи сијено. Добро је виче он. Још ово мало кажем ја. Остави, и други оставе по пуну авлију — вели доктор! Ја нокупим све па у кола. На путу му кажем : велите, господине, остави то мало; оно јесте, вели се, мало је, али без мало нема ни много. Мој ми је отац говорио: сине, без навиљка нема пласта, без пласта нема воза, а без воза нема стога, дакле штеди навиљке. Доктор вели: имаш право. А ја и онда и данас д(-бро чувам навиљке, па сијена задоста и по Ђурђеву. Сви одобраваху па и Јова. Он опет прича: кад сам куда ишао, гледао сам преда се. Овдје дигнеи стари чавао (ексер), ондје други, напу ио слм двије копање, па кад сам оно ирије 10 година покривао стање даском, ни за новчић нисам купио чавала, а мој кум Дмитар купио код Симе за 5 воринти. Што могу у силу продати не гоним на сајам, јер тамо и дане и новце трошим. Њеки вешају ћерима дукате

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лнст.