Српско коло

Стр. 10.

СРГТСКО коло

Г.од. Ш.

пуског. Г. Лука Јовић из Чортановаца послао је К 4'80 за 2, г. Вујо Хинић у Зеленом Брду К 7'20 за 3, г. Љубомир Круљ из Мостара К 9'60 за 4, преч. г. Јован Седрамац К 6. Г. В. Клипа из Маљевца послао је даље К 19"20 за 8, преч. г. Илија Пешут из Класнића К 4'80 за 2, г. М. Решковић из Кињачке К 6 за 10, преч. г. Милорад Чопорда парох из Вел. Поганца К 4'80 за 4. Преч. г. Јово Гламочлија парох у Јабуковцу тгослао је даље К 12 као претплату на четврт године за 20 скупљених претплатника из села Јабуковца, Краљевчана, Тремушњака, Мачкова Села и Шушњара. Г. Љубомир Круљ из Мостара по други пут је послао К 9'60 за 4 друга претплатника. Г. Кошутић из Бузете послао је К 31 "20 као годишњу претплату за 13 скупљених претплатника и г. Јово Миљевић К 4'80 за 2 претплатника. Г. Н. Н. из Загреба предао је управи „Српскога Кола" К 24 за 10 претплатника» Пријатељ „Српскога Кола" из Вучинић села код Кам. Моравица пише управи нашој, да се шаљу бројеви нашег листа тројици нових претплатника у Кам. Моравицама, па обећава, да ће настојати, да скупи још претплатника, тако да у Кам. Моравицама буде 40 претплатника „Српскога Кола". Други опет пријатељ „Српскога Кола" из Северина код Бјеловара послао је управи нашој К 9'60 за 4 претплатника, па пише, да се лист шаље још једанаесторици, који ће одмах послати претплату, чим добију бројеве. Г. М. Бандур из Ашање послао је К 6 као погодишњу претплату за 5, преч. г. Милан Скенџић парох у Швици код Отошца К 12 за 5. Г. Ђура Самарџија из Ирига послао је даље К 45'40 као претплату за 31 скупљена претплатника. Г. Јово Делић трговац из Бабина Потока, послао је К 7'29 за 6, а г. М. Соколовић из Пласа К 4'80 за 2 прет. Г. Којо Бунаревић из Ст. Бољана послао је К 7'20 за 6, г. Лазо Почуча из Липоваче код Гаковице К 4'80 за 2, г. Н. Вила из. Полоја К 6 за 5, преч. г. Јово Вукелић прото у Примишљу К 7'20 за 3, г. Љубомир Грубачевић из Берека К 9 за 6 и преч. г. Симо Стојановић парох из Приједора у Босни К 4'80 за 2 претплатника. Србин из Могорића у Лици Сава Корица послао је К 4'80 за 2, г. Радивој Стојковић из Сурдака К 4'80 за 3.

Шта се збива у нас и у свијету. Нови начин побирања десетине у Босни и ХерцегоВИНИ. Сарајевска влада јавила је у уторак свијету преко својих листова овај догађај: „Шеф босанске земаљске. владе фелдцајгмајстор барун Албори објавио је одредбу, којом се досадањи начин побирања десетине, која, како је познато, у окупираним провинцијама заступа земљарину, укида. Уклоњена је свакогодишње посредовање десетинских писара и замијењена паушалом десетине. У једанаест параграфа установљене су десетинске радње. Тако ће се учинити крај тужбама, које постоје од сто година". Овако дакле мисли сарајевска влада, учинити крај тужбама, које постоје од сто година, а ево шта између осталога каже о томе „Нови Србобран" у броју.80:

„Ми држимо, да је то нетачно и неистинито Понајприје није истина, да је босанска влада својом наредбом учинила крај варварском заостатку из времена отоманске владавине, на што се циља истицањем „тужаба од сто година", Осим ако је успјех од малога зла створити веће,^ онда се и овдје може говорити о успјеху. Питајте данас свакога Босанца и Херцеговца, који плаћа десетину под окупаторском владом, пак ћете чути, како ће уздисати за временима под султановом владом. Прије окупације није десетина тешка била. Тешка је десетина била само онда, када би царевина дошла у новчану стиску, те од раје тражила по други пут десетину или једне године још и за ону, која долази; иначе не, јер је била малена. Пр званичноме извјештају њемачкога конзула у Сарајеву дра. Блауа, ушло је год. 1865. у босанском вилајету десетине 1,800.000 фор. (један милијун осам сто хиљада форинти). Ово је смиље и ковиље према оној десетини, : коју народ данас плаћа. Док за турске, управе десетина није никада била већа од 1,800.000 фор. (један милијун осам сто хиљада форинти), што потврђују извјештаји аустријскога конзула Васића у Сарајеву, досегла је она већ треће године окупације, 1882, износ од 2,783.913 фор. (два милијуна седам сто осамдесет и двије хиљаде и девет сто тринаест форинти). Немамо података како се десетина од године до године даље развијала, нити их можемо имати, јер 4 босанска влада крије такове ствари брижљиво, ну ипак имаде знакова по којима се даде закључити, да је босански десетарски рад послије свога 25-годишњега живота достигао врхунац. Судимо то по прорачуну, који је н. пр- године 1882. износио 5,5 >1.292 (пет милијуна петстодеведесет једну хиљаду двестадеведесет и два фор.), а од тада је непрестано растао, тако да је већ год. 1892-. износио 10,807.320 десет милијуна осамстоседам хиљада триста дваеесет (фор.), док се сви примици у тој години рачунају на 16,000.000 (шеснаест милијуна фор.) која је бројка данас давно премашена. Уважи ли се сада. да је десетина за турске владе износила 1,800.000 (један милијун осамстохиљада фор.) а сви порези у Босни и Херцеговини скупа са новопазарским санџаком по извјешћу већ споменутога дра Блауа, нијесу изнашали више но 47 2 милијуна форинти, онда се види да данас народ у Босни и Херцеговини плаћа у најмању руку у једној години толико пореза, колико је за турске владе платио за каквих осам година. У овом порезу главну улогу игра десетина, тако, да мирне душе можемо рећи, да је данас десетина преко осам пута толика, колика је била за вријеме турске владе. Огромна десетина која је нарасла у поводу самовољног писања десетарева и процјене плодова, коју цијену сељак никада се може извадити, тако да је' то само по имену десетина, а у истину је четвртина, можда и трећина, није овом наредбом смањена, него је утврђена на недогледно вријеме у овој висини. Су-