Српско коло

Род Ш.

СРПСКО КОЛС)

Стр. 3.

то не би радио и Душан, који је имао још више новда и земаља. И Душан је дакле сипао новац зато, и под његовом се владом ширило знање међу Србима, учени српски калуђери писали су учене књиге, из којих и ми сада знамо како се у оно доба живјело и радило. Народједао цару Душану надимак Силни због тога, што му је моћ и држава била велика. Сваки скоро народ имао је по једног или два славна владара, којима је народ из захвалности и поштовања дао име „велики" или „силни", „храбри" или други какав надимак. И народ је осјећао моћ Душанову и дичио се њом, па га је зато и прозвао цар Душан Силни. Али није Душан био само храбар и вјешт у уређивању своје царевине. Он је и друкчије био човјек паметан. У оно доба, кад је свака држава тешко чекала згоду, да удари на другу и да је уништи, знао је Душан не само мишицом већ и памећу одбити многи нападај. Мађари би и више пута ударали на Србе и сметали им, да Душан није умио заварати католичког папу, па је папа сустезао Мађаре. надајући се, да ће православни Срби пријећп у католичку вјеру. Умио је Душан спријатељити се и са моћном поморском државом мљетачком у Италији, која је имала грдно^бродовље на мору, па су и због тог пријатељства српског и мљетачког Мађари много презали, а и Грци страховали, Душан моћан на суву, а Мљетци на води, на мору. У својој држави дао је сваком народу и вјери једнако право, и сам је својим благом помагао и другим вјерама и црквама у својој држави. Из свега се види да је Душан био најхрабрији,.најмудрији и најзнаменитијивладарсрпски. Под њим се Србија дигла до врхунца моћи и угледа, с њим је пала у гроб и моћ српског народа.

Омрт Јова Деспотовића, Разбоље се Деспотовић Јово У Сријему у тој земљи равној У лијепу селу Купинову, На смрт се је Јово разбољео, Па дозивље слугу Милутина: 5 „Милутине, вјерна моја слуго! „Ти упрегни коње у хинтове, „I 1ак ти трчи, штогођ брже можеш, „Крушедолу б'јелу манастиру, „Те ми зовни мог рођеног брата, 10 „Мога брата, Максима владику, „И кажи му, ништа не затаји, „Да сам се ја на смрт разбољео; „Пак оданде окрени хинтове^ „Трчи брже мјесту Беркасову, 15

„Те ми зовни моју стару мајку, „Стару моју мајку Анђелију, ,,Ал' њој немој право казивати, „Да сам се ја на смрт разбољео, „Већ јој кажи од мене поздравље, 2(3 „Да се за сад на војску опремам „Преко мора за девет година, „Па је зовем да ме благослови." То је слуга хитро послушао, Те упреже коње у три реда, 25 Оде право дивну Крушедолу, Те казује Максиму владици, Да се Јово на смрт разбољео. Пак оданле окрену хинтове, Оде право мјесту Беркасову. 30 Те казује мајци Анђелији, Да се Јово на војску опрема Преко мора за девет година, Пак је зове, да га благослови. Вели њему мајка Анђелија: 35 „Милутине, наша вјерна слуго! „Причекај ме три бијела дана, „Док ум'јесим бијеле колаче „И док спремим танане кошуље, „Да понесем на дар моме Јову?" 40 Ал' говори слуга Милутине: „Ој Бога ми, госпо Анђелија! „Јово тебе чекати не може, „Јер је њему хитна књига дошла; „Већ понеси у брашну колаче, 45 „А кошуље у бијелу платну." Од ина се мајци не могаше, Веће спреми у брашну колаче, А кошуље у бијелу платну, Паке седе у лаке хинтове, 50 Отидоше преко Ср'јема равна. Кад су били близу Купинова, Око двора слуге гологлаве, А пуштени коњи по ливади Без седала и без покроваца. 55 Нит' се .чују бубњи ни свирале, Нит' се вију алаји барјаци; Тад' говори мајка Анђелија: „Милутине, наша вјерна слуго! „Кад се Јово на војску опрема, 60 „Што му слуге иду гологлаве? „Што с' пуштени коњи по ливади „Без седала и без покроваца? „Што не бију бубњи .и свирале? „Што с' не вију алаји барјаци?,, 65 Вели њојзи слуга Милутине: „Драга госпо, мајко Анђелија! „Ваља да је господар на ручку, „Па у здравље пије рујно вино „И за сретна пута Бога моли, 70 „За то су му слуге гологлаве; „Што су врани коњи по ливади „Без седала и без покроваца,