Српско коло

Стр. 4. СРПСКО К0Ј10 Год. Ш.

се не угаси ради развоја и бујања других живота, често оличених у створовима, које наше слободно око није кадро сагледати. Ми смо непрестано у сред те борбе и подлежемо, покад' што, у н.ој и не знајући, какав нас је непријатељ оборио. У води, у храни, у зраку (ваздуху) сусретамо се са тим непријатељима нашег живота: ситне, непримјетне, живе клице (бактерије) врве често у храни и напитку, што нам требају да одрже тијело у радњи и снази, пли у ваздуху, који опет својом чистоћом треба да нам одржи свјежину и живот наше душе. Те клице бујају љети јаче по природи и сусретај наш са њимајечешћи. За то нам и јесте прва дужност, да као и увијек, нарочито љети пазимо на своју храну и пијаћу воду, да богме, имајући вазда на уму, како нам јеодпријеке потребе и свјеж, незакужен ваздух. Од хране се љети много пати. Врућина помаже трулеж и квареж хране и већ послије неколико часова може бити така храна ио -здравље убитачна. Желучани и цревљанп катари код одраслих, а нарочито код дјеце, јесу скоро јсдине болести за вријеме л^ета. .Уз то су чести нарочито случајеви срдобоље и врућице, чије се клице уносе у тпјело било храном било водом. Свјежа, на ватри спремљена храна не шкоди, сирова пак, нескувана, јесте врло често штетоносна, па и убитачна: са њом се унесу шкодљиве клице, које зачну болест својим рашћењем и гомилањем. Тако се тумаче разболијевања изазвана некуваним млијеком, пријесном другом храном, пријесним воћем непраним, а за нечишћеним рукама, које су га брале или земљом испод дрвета. Тако су и разболијевања, која долазе од покварене хране због развитка тих шкодљивих клица у љетној врућини.

Скопљанка.

Кад то сазнамо, онда ћемо појмити, за што нас уче, да јако пазимо на то, да нам храна буде, прије свега, свјежа и да је за јело на ватри спремљено. Скувана или шчена храна нема у себи живих заразних клица. Али не заборавимо, да се љети те клице живо наносе и развијају, па ако и скувана или печена храна остане дуже вријеме на зраку, она ће се брзо закужити тим клицама, па усхранимо ли се њоме, болест је неизбјежна. Сваки зна за тешка разболијевања љети за кратко вријеме иза јела таке хране. Врло често и подлијежу таки болесници послије врло кратког времена, а чућете, даје болесниКј Прије него што се је разболио, јео некакав сир или ајвар, какво старо печење, кобасице, устајало млијеко, какво хладно вариво од предњих дана итд. Још да споменемо разнашање тешких болештина срдобоље и врућице. Вода, млијеко, воће и друга храна, која се једе пријесна, некувана, јесте прави посредник у пренашању клица тих болести. Кад воде усану и бунари се загаде тим клицама, онда се болест појави на све стране, а разнашање иде брзо млијеком, воћем итд. Побјегнемо ли од тако загађених бунара, или станемо ли брижљиво кувати и воду и млијеко и воће и сву храну и врло пажљиво прати искуваном водом и посуђе и руке и воће, које хоћемо пријесно да једемо, онда нестаје тих зараза. Још се слабо пази на само воће. Често зелено, несазрело или труло, по земљи замрЉато или зараженим рукама узбрано, а неопрано, једу га људи заједно са љускама и коштицама. Не само грожђе, већ и трешње, огрозле, рибизле, гњилаче крушке, ситније шљиве, оскорушке итд. једу људи без икакве пажње заједно са кошти-

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.