Српско коло

Г©д. III.

СРПСКО коло

Стр. 5.

цама, које често изазивају јака дражења слузокоже у цријевима и чине својим нагомилавањем, или и појединачним задржавањем, често појаве, које доводе живот до ивице пропасти. Да богме, многи ће се смијати овој напомени, а и истина је, да такве пошљедице оваких навика нијесу правило, али сваки љекар ће вам много таких несретних случајева причати. Многи одрасли, да дјецу и не спомињемо, пропатио је са таке навике. Несретни случајеви у купању у вировима и по ријекама, повреде босоногих итд. љети су чести и са мало опрезности се може многи смртни случај отклонити. Још је тма несрећа, које нас љети могу лако снаћи. Жеге и врућине, које често бивају код нас врло јаке, могу нам, при нашем раду, такођер лако шкодити. Вишекратно трљање хладном водом или умјерено и пажљиво купање спријечњће нам многу таку невољу. Љето је дивота у Бога, али будимо пажљиви и чувајмо се на све стране, јер љети нема краја, са кога нам опасност не пријети и здрављу и животу!

Оода оез брода. — Српска народна песма. Ој Цетињо, водо поносита! Ти- се синоћ криво кунијаше Да на теби ниђе брода нема, А ја јутрос и подоцне дођох, И на тебе до три брода нађох, На једноме кићени сватови, На другоме момак и ђевојка, А на трећем братац и сестрица; Сеја брату зарукавље везе,. Братац сеји мор доламу шије; Сеја брату тихо говораше: „Удри браца, пуца низ њедарца, „Да не може ни јабука проћи, „А камо ли туђег брата рука." Братац сеји тихо одговара: „Сејо моја ти си јоште луда; „Кад ту дође туђег брата рука, „Сама ће се пуца распињати."

Руско-јапански рат, С бојног поља манџурског јављају потоњих дана о већим окршајима на источним крилима војске између руске и јапанске војске. Јапанци настоје да продру у долину реке Сунгари, па да онда пређу у опћи нападај. Али да то постигну морају најпре освојити неке важне положаје, које држе Руси. Отуда ти најновији већи или мањи окршаји, који Јапанце нису довели до жељена успеха. Дух је руске војске

изврстан и Љињевић жели да дође до одлучне битке пре него што дође до склапања мира. Према вестима, које стижу, руски су положаји веома добри. Али исто тако не треба забораравити да је Ојама бројем војске још увек јачи од Љињевића, и зато се не може унапријед рећи, како ће се свршити ова можда најкрвавија битка, којој идемо у сусрет. За Русију је невоља и то, што се догађају велики немири, нарочито у Пољској. Истина, ове побуне изазивају Немци и Жидови, који би радо побунити Пољаке, не би ли руска Пољска припала Немачкој. Њима је најнеугодније, што је руска влада дала слободе Пољацима у вери, језику, управи и т. д, па се боји да би могло доћи до мира између Пољака и Руса, те досад завађене браће словенске. Да у Русији не иде све како треба, доказују говори, што су их пред царем Николом говорили у име 14 руских угледних родољуба професор у великој школи московској кнез Трубецки и председник петроградског градског већа Фјодоров. Они су упозорили цара на опасност, која прети Русији, ако се друкчије не уреди. Чиновништво је свемоћно, најбоље главе остају у држави неопажене, а на површини плива слама. Цар је лепо захвалио овим родољубима и обећао им, да је његова воља, воља царска, несломљива и да ће се увести сабор у Русији, јер он с том мишљу леже и устаје. И тако ће Русија добити сабор избраника народних. У овој невољи ратној, која тишти сав народ, то ће б.ити благи мелем за све ране, које су задане Русији. Сабор ће одлучити о рату и о миру, и што он рекне, рећи ће у име целога народа руског.

Надриписари н тежаци. Сваки тежак већ зна, шта је то надриписар. То је човјек, који није учио за адвоката, а бави се пословима, које смију радити само адвокати (фишкали). Он саставља 'тежацима разне тужбе, молбе и тако даље. Тежак је сиромашан, а адвокат скуп за сиромашног тежака. Зато тежак иде надриписару, да му он састави спис какав, који тежак не зна саставити. Има надриписара, од стотине два три, који раде свој посао поштено. Ако што не зна, он рекне: не знам брате. Али грдна већина петља се и у оно, што не зна, па отуд тежак страда. Али има надриписара, који су још непоштенији. Они приме од тежака онај крвави крајцар, а не ураде ништа. Загребачки бански сто добио је ове године већ два три пута препоручено писмо, а у њему нема ничег, осим бијелог, чистог папира. То су неки надрипи-