Српско коло

Год. III.

СРПСКО коло

Стр. 5.

Дакле из ових набројених закона види се, како се и за несретне владе краља Александра ствараху закони корисни ратару. Тако и мора бити у земљи, гдје је велика већина ратара. Тако треба да се ради и код нас. Зато народ мора пазити кога ће слати у сабор за посланике. Има у Србији и других закона, који су повољни за ратаре. Тако тамо народ има пуно већу власт у општини него овдје. Ми ћемо се постарати, да још тих закона прибавимо, из којих ћете видјети, да се народу може учинити нешто, кад он пази, кога бира у сабор. Кад они ратари у Србији пазе на то, зашто не би и Срби ратари овдје. Нијесу ни они Срби некакви друкчији људи него ми. Срби треба да бирају оне посланике, који ће се постарати да се и код нас учини једном нешто у корист ратара. „Српско Коло" ће препоручити такве људе, које препоруче они извршни одбори српске самосталне странке у Хрватској и Славонији, што их је народ изабрао на скупштинама. Корист народна мора бити преча од свега другог. А.

Шта убија Србе ратаре, Већ смо у овом листу говорили, како има много рђавих навика код наших ратара, па издају новац на различите непотребне ствари и тако сами себе упропашћују. Недавно је писано из Двора (Банија) у „Новом Србобрану" о моди и раскошу, који тамо владају. Но то није само у Двору и његовој околини, него и по осталим нашим мјестима. Ево што је писано о том из Двора: Код нас у Двору, а тако исто у околини завладала је и преотела маха мода и раскош. Кетен и конопља се више не сије, јер дјевојке носе и купују сав прибор у дућану. Нећу крити, нека чују читаоци и ове ствари: У Јаворњу, има Ј1. Ђ. јединицу кћер, али има и синова. Тај је човјек врло сиромашан, да не може сиромашнији бити, ал он је својој кћери објесио о врат у дукатима 1000 К, већ од прије двије године. Све што је могао закинути од својих уста, сав свој приход у толико година, стрпао је њој под врат. А и што је још горе, чујем гдје каже, да је не да за ратара никакова, већ за какова било писара. Не зна, јадан, како је жалостан писарски крух, и да нема слађег круха од ратарева. Његова остала дјеца, а и он, иду голи и боси, и пратиће их то још до гроба, јер што

је на њу метнуо, могао је ипак створити и себи и дјецу мушкој удобнији живот. Колико ли штете у тима дукатима, само што леже бадава? Колико ли несреће за њу, кад се већ учи, да она није за ратара, јер бајаги носи велики гердан? Отићи ће новац као мутна вода; још нека се уда за човјека, који ће умјети оне стотине спискати у пијанству и картању. Чему толики дукати? Ако отац кани дати својој кћери нешто, то нека даде у благу, гдје ће нарасти корист из тога, па нека рече: Ово је моје кћери, кад се уда, нека гони краву, волове итд., што је вредније, него мртав новац, па ће се удати за скромна ратара, са којим ће у раду и љубави до смрти живити. Тако је уопће у овој околици. Још се само добро држи народ у брдским предјелима, као н. пр.: Горичка, Брђани, Котарани, Љубила, Љесковац, Жировац итд. А што се тиче дуга у равницама, то је већ преотело маха, јер поједе мода и раскош. Све је задужено и упропашћено, и кад дођеш овамо на зборове, видјећеш, да се дјевојке у већини овдје сјају од дуката а овамо су све куће задужене. Овдје народ ужасно пије ракију, а особито шпиритус (т. зв. ђикана). Сваким свецем пуне биртије ратара, који по цијели дан пију, мјесто да се Богу помоле, па на рад. Кад се жени и удаје, ту се пијанчи по цијеле јесени; тад се троши немилице. А зар да човјек може да живи, кад увијек троши више него ли заслужује? Кад су укопи, ту се скупи цијело село, па послије укопа сви на вечеру, гдје се пије и једе чак и до дана, а кућа се затире. Што се тиче процеса, то је у селу Г. већ све огрезло. Ту се комшија један с другим свађа за сваку маленкост. Ту се адвокати плаћају, ту се парнице воде по двије, три године. Ту је мржња, један спрам другога, ту се све два и два увијек гоне на процесе; јадан народ! Очекујемо, да ће чланови српских земљорадничких задруга показати примјером, како ваља живјети и радити. Ено, у Малом Грацу, задругари се договорише и укинуше даће (кармине) међусобно. Не испија се више за испокој душице, која се представила, па се ипак није ниједна до данас „повампирила".

Руско-јапански рат. Преговори о лшру. Преговори о миру између руских и јапанских пуномоћнака приближују се своме крају. У понедељак је 15. (28.) августа била одлучна седница, која може да буде последња.

Оавјетујте својв рођаке и пријат@&е да купују и читају овај лист.