Српско коло
Год. IV.
Стр. 9.
Родишња врсмена почиљ\Ј. Пролеће: 8. (21.) марта. Дан и ноћ једнаки. Лето: 9. (22.) јуна. Дан најдужи, ноћ најкраћа. Јесен: 11. (24.) септембра. Дан и ноћ једнаки. Зима: 9. (22.) децембра. Дан најкраћи, ноћ најдужа. /У1еседи имају. 31. дан: јануар, март, мај, јули, август, октобар, децембар. Најлакше је по зглобу (глежњу, зглавку) иза кажипрста, великог прста, прстењака и малога израчунати, који месец има 31, а који 30 дана. Метнеш прст на зглавак кажипрста леве руке, рекнеш јануар, и тај мјесец има 31. дан. Метнеш затим прст у удолину између зглавка кажипрста и великога прста и рекнеш фебруар. Тај једини мјесец има °8 или 29 дана. Затим метнеш прст на зглавак великог прста и рекнеш март. Тај има 31 дан. Удолина до њега април 30 дана. Зглавак прстењака, мјесец мај, 31 дан. Удолина до њега, јуниј, 30 дана. Зглавак иза малог прста јули 31 дан. И сад пређеш опет прстом на зглавак кажипрста, то је месец август, који има опет 31 дан. Удолина између кажипрста и великог, месец септембар, 30 дана; зглавак великог, октобар, 31 дан; удолина између великог и прстењака, новембар, 30 дана и зглавак прстењака, месец децембар. Зглавци показују дакле, који месец има 31 дан, а удолине међу њима, који месец има 30 дана, осим фебруара, који, како је познато, има редовно 28 дана, а у преступној години 29. 30 дана: април, јуни, септембар, новембар. 28 дана: фебруар.
Како се може срушити бан и влада. Лист „Народни Глас" написао је овијех дана лијеп чланак о томе, како се може у Хрватској ријешити народ бана и владе, који му нијесу по вољи. Као што је познато, у Хрватској и Славонији, према нагодби од год. 1868. између Угарске и Хрватске, на велику жалост, не бира народ бана, него га по нагодби именује краљ у Бечу на предлог угарског министра предсједника у Будимпешти, И тако не постаје баном онај, кога би желио и хтио народ, него онај који је у вољи другоме. Зато је дужност правих народних људи, да се боре за народно право и да промјене одредбе нагодбе, па да сабор бира бана и владу. Али док тога немамо, ми се морамо борити онако, како можемо. Ево, како то може да буде: Као што опћински заступници или опћински одборници могу крајем године, да не одобре начелнику прорачуна, ако начелник није опћини у вољи, тако могу и саборски посланици, да не одобре бану и влади прорачуна. Ако опћински одборници не одобре начелнику прорачуна, не смије он да троши ни потуре опћинског новца, а без тога не може
опћином управљати. Начелник мора одступити, те се мора нови бирати. Кот. област може додуше опћинско вијеће (одбор) распустити и начелника поставити за управитеља. Али овако стање не смије, ако опћина хоће, дуго остати, него се мора бирати ново заступство, које ће изабрати начелника између оне тројице, које им котарска област предложи. ГТУто су опћински начелник и опћинско вијеће у малом, каже даље „Народни Глас", то су бан и сабор у великом. И сабору предлажу бан и влада концем сваке године прорачун за будућу годину. Одобрити прорачун бану и влади значи имати повјерења у њ, а не одобрити прорачуна значи то, да сабор нема вјере у бана и владу. Ако се бану не одобри прорачун, онда он мора одступити, јер не може трошити ни филира земаљског новца, а без тога не може бановати. И сад се може догодити, као што се већ и догађало, да краљ таког бана постави за комесара и сабор распусти. Али комесар није бан, комесарство не може дуго трајати, јер земља има устав. Прије или касније морају се расписати нови избори, сазвати сабор и именовати бан. Ако краљ постави опет тога комесара за бана или кога другог, кога сабор неће, може му се опет не одобрити ирорачун, па се може опет поновити стара пјесма, докле бан не састави себи повољну већину у сабору, или док се не постави за бана онај, који је саборској већини по вољи. Осим тога бан и влада* одговара пред сабором и сабор их може ставити под оптужбу. Влада и бан, који су под оптужбом не могу владати. Кад све ово знате, онда је јасно, да баном у Хрватској може постати онај, кога хоће министар предсједник и краљ, а да као бан може остати само онај, кога хоће народ. А кадјето тако, онда је јасно, од какве је вриједности, кога ће народ бирати у сабор за свога заступника, јер до већине заступника стоји, ко ће бити бан и каква ће бити влада. Разумије се, да би се о правој народној вољи могло само онда говорити, кад би бирао за сабор заступнике цијели народ, то јест, кад би сваки одрастао човјек имао право гласа, а не овако, како је данас, гдје од 100 људи бирају само двојица заступника. Али, ако прегнемо свом силом и снагом, па у сабор изаберемо праве народне -људе, онда ће они донијети одмах закон, да свако има право гласа. И онда неће моћи бити ни бана ни владе проти воље народне.
* Земаљска се влада дијели на три одјела или одсјека: I. На одјел за послове унутарње као и за послове земаљског прорачуна. II. На одјел за богоштовље и наставу (црквене и школске послове). III. На одјел за правосуђе. На челу сваког одјела стоји одјелни предетојник, као што у другим земљама министар, На челу владе стоји бан.