Српско коло

Год. VIII.

СРГ1СКО КОЛО

Стр. 3.

Дувај, ветре, носи нам обил-е, Буди цвеће и брснато грање, Буди моје старо радовање! Цвеће берем, зановет највише, Не бил' мога драгога занела, Ал' мој драги не воли ме више, Другу воли а из другог села. Ваздан кидам у намену пера, Па се питам: Вера ил' невера? Питам пера: Јел' ми драги вера, Питам пера, а она ми кажу, Часом вера, а часом невера. Сузе лијем, сузе не помажу, О, мој драги, чемерно сећање, Убило те моје миловање!

Милорад М. Петровић.

Државно уређење. До године 1905 била је Русија апсолутна царевина, то јест, цар је био апсолутни неограничени господар. Цар није ни с ким дијелио власти. Али те године стао се у Русији бунити народ и тражити, да се царева власт ограничи, да је он гтодијели с народом. Јер држава је јако страдавала ради тога, што цар не може свуда доспјети, па су покварени чиновници радили што су хтјели. Кад се буна јако раширила, цар је попустио и дао држави устав, то јест дао и народу право, да преко сабора судјелује у управи са државом. Руски сабор, у који народ бира посланике зове се „Дума". Осим Думе има још државно вијеће, кроз које мора проћи све што Дума закључи о законима. Нема Дума још онолико права, колико их имају сабори у другим државама. Главно је да је народ нешто добио, да је начео неограничену власт цареву. Мало по мало па ће она добити права, која спадају народу у свима напредним земљама. Већ досад је Дума учинила много за руског сељака, више него гдје који сабори кроз десетине година. Особито је учинила много да се сељак господарски, економски ојача и стане на своје ноге. Али, није само Дума и Државно вијеће мјесто, гдје се народна чује. Русија је раздијељена у губерније, од којих многе имају више становника него сва Хрватска и Славонија, а неке су простором равне цијелој нашој држави. Има их у самој европској Русији 68. Те губерније имају своје скупштине, које имају велика права. Наше жупанијске скупштине нису ништа према њима. Особито имају права закључивати и изводити што закључе о стварима, које се тичу економије народне, школа, здравља, путева.

Губерније се дијеле у округе. Сваки округ опет има окружно вијеће, у ком народ има ријеч преко својих изасланика. Окрузи се дијеле у опћине, а ове опет у сеоске опћине, са својим вијећима. Чудно ће бити нашим тежацима, кад им кажемо нешто о руској сеоској опћини, коју Руси зову „мир". Овај „мир" је руском тежаку све и сва, он је као нека велика породица. Голема већина руских сељака нема земље. Сва је земља мирска. Мирско вијеће дијели земљу по душама међу своје чланове, и то како гдје; сваке три, или пет, десет итд. година. Они су као неки закупници, а не власници земље. Држава не зна за појединог сељака, него за мир. Мир јамчи за све порезе, даће. Одређено је колико мир мора платити, а он разрезује међу тежаке. Ако ко не може платити, мора платити мир, Али зато мир може поступати против неплатише, ако је крив што не плаћа. Мир укупно обавља и сваковрсне радње, работе, а ма све. Ако је глад, држава даје зајам миру, мир јамчи за повратак, и сам дијели међу своје чланове. Мир одређује кад ће се почети с разним пољским радњама, гдје ће се који усјеви засијати, да буде једнолично. Ако који члан мира не ваља, прави непрестано прекршаје, има мир власт да га пошље у Сибирију за казну. Ова уредба руска има у себи доста добра, али више зла. И стога је законом 1906. године допуштена и уређена диоба мира. Може сав мир закључити да се дијели, а има право и појединац да иступи из њега. Не могу га силом задржати. Судство и управа уређенИ су слично као и у другим државама, па и код нас. Судство је било у Русији увијек ваљано. Руси су се могли дичити својим суцима. Управа је била још и гора, ако је то могуће, од наше. Управни чиновници били су прави тирани, мали цареви. Гулили су народ, грабили државно, прогонили, глобили сваког ко би се усудио писнути. Зато су омражени управни чиновници у народу као врагови. Због њихова зла и дигла се 1905. највише она буна, револуција. Сад, кад је уведен сабор, има наде, да ће се и управа поправити. Јер имаде мјесто, гдје ће се износити нека недјела, гдје 1.е се моћи против ње народ потужити и тражлти да јој се пократе рогови. б.

Бројеви смрти. IV. Да спријечимо колико толико опадање броја српског народа у Славонији, на том најважнијем мјесту за нас, ми имамо два начина, или средства.