Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

Кад се не може у скором времену повисити број нгрода у тима крајевима, а оно се може снизитл број помора. Ако се смањи број помора, наш ће народ тамо колико толико бројно напредовати. Али, ако неће напредовати, оно ће за јамачно престати назадовати, а ми смо и с тим на великој добити. Да се смањи број помора, мора се народ наш научити чувати своје здравље, а нарочито здравље дјеце, или боље научити се, да дјепу отхрањује по прописима, које одређује наука о здрављу. Ми знамо добро сви да у нас Срба дјеца између 1 до 5 година страховито помиру, мало те не двапут више, него код туђинаца, досељеника. Томе није криво ништа друго, до то, што Српкиња не зна дијете ни хранити како спада, ни његовати га у болести, а богме ни његовати га здрава тако да се лако не разболи. Јер код чувања здравља прече је скоро и важније живјети тако, да не навучеш лако какву болест, него знати се излијечити кад си већ доспио у кревет. Тежак сам не моке из својих прста исисати знање, науку о чувању здравља. Њему се мора у том пружити помоћ, дати поука усмена, писмена, а и поука на дјелу, у пракси. Нас велики помор дјеце убија и тамо, гдје су породи велики. Да није великог помора, ми би у тим крајевима надокнадили сав мањак у породима у Славонији. Зато је живот наше дјеце живот нашег народа и ми морамо све учинити, да остане што више наше дјеце на животу. Потребну поуку тежаку могу дати само српска господа, како се књишки каже: српска интелигенција. Српски лијечник у првом реду, па онда српски поп, учитељ, трговац, образовани (школовани) економ, чиновник, а и српска интелигентна, господска жена. Дужност би била српске господе све, да шире у народ лист: „Здравље", ком је једина задаћа, да учи народ како се чува здравље и лијечи болест. А уз „Здравље" сваки народски лист који доноси поуке о здрављу, сваку књижицу такву. Српски лијечници, који живе у народу и виде од чега народ страда, морали би у свакој прилици усмено поучити тежака и тежакињу. И то не онако с висине, корећи оштро или чак грдећи, ван благо, пријатељски и братски. Они би морали и у новине народске писати о оном што у народу виде. Ми хвала Богу сад имамо доста друштава у народу, као што су Земљорадничке Задруге и Соколи. У тима друштвима могла би српска господа увијек живом ријечи упућивати народ, читати му добре чланке и упуте о чувању здравља. Свећеник има проповједаоницу, учитељ школу. Свако има згоду и прилику ако хоће.

У Србији су српски лијечници и други пријатељи народни основали Друштво за чување народног здравља. Ово друштво има по свој земљи своје подружнице. Његова је задаћа да свима средствима шири науку о здрављу у народ. Оно издаје лист „Здравље", календар „Здрављак", диже народна купалишта, отвара сеоске апотеке, љечилишта за дјецу, тако зване п У т УЈуће школе за сеоске жене, у којима се уче кухати добро и слушају поуке о чувању здравља, особито мале дјеце. Ово је друштво било расписало и натјечаје за најбољу мустру (узорак) сељачке куће, кревета, пећи, па да према тим мустрама тежаци граде куће, кревете, зиђу пећи. Толико се тамо ради о чувању народног здравља. Ми се хвалимо да смо напреднији у свему од Срба у Србији. Сријемци поспрдно зову Србијанце „гејаци". Па колико смо, ево, заостали за Србијанцима. Има нас у овој држави преко два милиона, па гдје нам је овако друштво, господо српска? А госпође српске тешко те не би могле учинити још и више од господе, кад би хтјеле. Јер нама је најважнији српски подмладак, Српчад испод 5 година. А тежакињама нико не може дати поуке о том такве, као српске госпође. У овом се послу може најбоље показати ко је добар Србин. Празне ријечи, брбљарије, особито уз чашу вина не вриједе ни луле дувана.

Епадост пролази, (Из „Сељанчица") Пошетао месец млади Небом плаветним, Са Даницом јараницом Небом плаветним. Сусрео их Свети Ђорђе Млади делија. И његова жива жеља Млада Недеља. „Склон' се с пута, младо момче!—" „Што да се склоним?" „Дошла ми је моја жеља, Млада Недеља!" Ретко лети, по ме ретко Млада полази; Кратки данци, дуги санци Младост пролази! Милорад М. Петровић.