Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. VIII

моћна словенска држава Пољска. Још прије доласка на владу Катарине Велике почела је та словенска држава слабити под владом рђавих краљева и себичног, неваљалог племства, које се крвило отимајући се међу се за власт и слабећи вјечитим нередом отаџбину. Сусједи, којима је ишла у рачун слаба Пољска, још су потпиривали нереде. Кад су сусједи видјели да је Пољска већ на рубу пропасти, договоре се да је подијеле. 1773. Њемачка, Австрија и Русија споразумију се и приграбе више од трећег дијела Пољске. Научени невољом памети, најбољи међу Пољацима стану мислити како би у оне преостале двије трећине увели ред, ојачали их и осигурали, да и њих не приграбссусједи. Но Русија и Њемачка сметале су томе потплаћујући покварене племиће и држећи их тако у својој служби. Руси најпослије један дио војске своје држаху у пољској пријестоници Варшави. Кад је Пољацима додијало туђинско сплеткарење, они ударе 1793. на Велики Четвртак на Русе и поубијају их и стану се по свој земљи спремати да збаце туђе туторство. Руска војска нагрне са свију страна у Пољску, славни руски војсковођа Суворов потуче Пољаке и освоји Варшаву. Русија и Пруска споразуме се и подијеле и другу трећину Пољске међу се. 1795. устану Пољаци и опет на ноге у оној преосталој трећини Пољске. Али опет буду свладани, те и ту трећину иодијеле Русија, Австрија и Пруска. Тако силни сусједи простом силом, без икаква права и узрока, уништише слободну словенску државу Пољску. Ни сад не може Пољски народ заборавити да је некад био свој, не може се помирити са својом судбом и уздише за слободом пјевајући: „Јешче Пољска ње згиненла" (Још Пољска није пропала). б.

Шта се збива у нас и у свијету. Дужници, шаљите нам дужну претплату, јер ћемо другачије предузети озбиљније мјере, да дођемо до оног што спада овај лист. Код пописа становништва пазите и реците слободно да сте Срби и припазите, да се то и убиљежи у пописне арке. Нарочито упозоравамо на ово Србе у крајевима измијешаним. За „Српско Коло" послали су нам: Лазар Угринчић из Беркасова 1 К 60; гђица Анка Омчикусова из Беловара 3 К 30; Теодор Вучковић из Јурге 1 К 60; Јован Бјеговић из Малина 1 К 60 филира. — Г. Петар Мандарић из Београда, родом Личанин, посјетио је свој родни крај, па на повратку отуд и наше уредниипво. Том приликом претплатио је „Срп. Коло" за себе, за једног ратара у Врепцу и дао прилог од 11 К 80 фил. — Павао Цвија-

новић из Бестрме 3 К 20; Ђуро Јовановић ратар „велеиздајник* иј Бовића 19 К 20; Милош Милеуснић из Брлога 3 К 20; Гр!а Симо из Хомољице 3 К 20; Петар Чокрлић из Ораховице 1 К 60; Симо Лужајић из Беговаче 3 К; Милош Милеуснић из Војнића 25 К; Томо Сладовић из Вуковја 1 К 80 ф; Раде Студен из Бобрека 2 К; Милош Гвозденовић из Сухомлаке 1 К 60 фил.; Мићо Тодоровић из Кутинице 3 К 20 ф; Јован Алексић из Петриње 12 К; Бошко Пајић из Петриње 7 К. Свима срдачна хвала! Наш сабор, како изгледа, биће сазван у сједницу још прије католичког Божића. Бан се нада да ће помоћу својих изабраних посланика, па онда помоћу вирилиста, франковаца и Радићеве хрватске пучке сељачке странке изабрати у сабору свог предсједника, добити одобрење прорачуна и изабрати у пештански сабор нове делегате, који ће тамо ћутати. Но, могао би се бан и преварити у рачуну. Јер, коликогод би Стипа Радић и франковци хтјели помоћи влади, мислимо да то неће смјети од народа. У осталом, то ће се видјети ускоро. | Лаза КостиЋ. У прошли петак умро Је у једноЈ бечкој болници један од најславнијих српских пјесника д-р Лаза Костић. Покојни Лаза био је до пред смрт своју чио, здрав, хитар и свјеж као какав млад човјек, и ако му је било 70 година. И срушио се ненадано као храст. Од младости своје горио је љубави за Српство и истицао се свуда, гдје је требало учинити што зањ. Српки народ у Угарској бирао га је за посланика у пештански сабор у оно тешко доба, када је покојни мученик српски Светозар Милетић водио мучну борбу с мађарском силом. Вјечна слава имену његову, а пепелу му мир! НеЂе НастиЋа. Шпијон Ђорђе Настић, изрод српски, хтио се уписати за ђака на бечком свеучилишту. Али зато сазнаду ђаци Талијани те оду ректору свеучилишта, пријаве му то и запријете, да ће 7000 ђака на бечком свеучилишту учинити своје, ако буде примљен на свеучилиште шпијон Настић. Ректор (равнатељ) им рекне да ни он не би хтио пристати на то да се Настић прими и наредио је, да га не приме, ако се пријави. Тако се ето српског измета Ђорђа Настића отреса сав поштен свијет и не да му у своје друштво. Русни цар на Балкану. Пише се да ће руски цар Никола други на прољеће походити српску пријестоницу Биоград и бугарску Софију. Но то још није утврђено за стално. Велеиздајничка парница против Талијана, за коју смо јавили у прошлом броју, свршена је. Сви су Та-