Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

54

толико пута обећаване а никад неизвршене поправке и реформе, да се даде давно заслужена сатисфакција с највиших места признатом мирољубивом и коректном држању балканских држава и стрпљивим хришћанским патницима. (Тако је, тако је!) Европа се мора решити да споразумно и енергички својим ауторитетом па и својом силом потпомогне и самога Султана и његове просвећене саветнике у извођењу рефорама на супрот Фанатизму мусломанском и растројеној администрацији.

А сад је, господо, на реду да овде изрекнемо јавно признање краљевској влади на њеном неуморном заузимању и старању око наших спољних интереса и задатака, а специјално око решења овога питања, које је било па је п данас још на дневном реду, а тако исто и на предузетим мерама за обезбеђење наше границе од упада арнаутеких. Осим тога, господо, ми овим поводом и овом приликом осећамо неодољиву потребу а у исто време и пријатну дужност, да дамо поновљенога срдачнога израза једној захвалности која, се оснива на вековним историским традицијама и племенским везама, на стеченом искуству о многим доброчинствима у прошлости и садашњости, а то је дубока захвалност великој и моћној руској имчерији, њеном узвишеном владару и моћном словенском заштитнику, Његовом Императорском Величанству Николи П. (Скупштина се једнодушно одазва бурним, одушевљеним и дуготрајним: живео!) пи целокупном ведиком и братском нам народу руском (Бурно И једнодушно: живео !) Руска нас је империја преко свога амбасадора у Ца-