Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

5

сл

риграду својски и пријатељски потпомагала и не престаје потпомагати (Живела!). Тако исто, господо, ми и овом приликом радо и срдачно изјављујемо благодарност витешком Господару братске нам и једнокрвне Црне Горе, Његовом Височанству кнезу Николи, по чијем је високом налогу његов посланик у Цариграду г. Бакић, упоредо и у непрестаној заједници с нашим послаником, свесрдно и енергички заступао интересе и праведне жеље нашега народа у отоманској царевини. (Скупштина се одазва одушевљено и једногласно Живео кнез Никола, Живела Црна Гора!)

Но, господо, одавши признање нашој влади на њеном труду и заузимању, ја не могу а да бар мимогред не напоменем, да је у делој тој нашој дипломатској акцији у Цариграду било једнога скретања, једне непотребне, па по моме нахођењу и погрешне дигресије, а можда би боље било да није било те дигресије. Ту ја разумем, · господо, онај преухитрени прекид односа с Патријаршијом, који је учинило наше посланство у Цариграду и који је влада Његовог Величанства, одобрила имајући пред собом свршен чин; ја сматрам да је тај прекид одношаја могао донекле да успори и одложи повољно решење питања, 0 коме је била реч, јер је тим прекидом цело питање депласирано и предмет наше дипломатске акције премештен на други терен и скренут другим правцем, услед чега се после рад владе и 106 ланства морао кретати, тако да кажем, у једном погрешном кругу, према чему може изгледати као да су надлежни фактори бар тренутно сметнули