СРЂ

То је brdo sve gledalo, Sve slušalo i saznalo, Zapamtilo, te sve znade; Pa će novom glasonoši Nadisajem svoga sveca Svake v'jcsti šaptat vjerno, A glasnik će glasit smjerno I objavljat voljnom sv'jetu Svake zgode i nezgode, Što su gradom promahnule I narodom uzđrmale. Za to evo novi glasnik Velikoga ujme Boga A pod krilom starog sveca I s njegov'jem blagoslovom Imenom se ist'jem krsti, Te postaje imenjakom Starog parca svetitelja, A i rodnog brda Srgja. No već zorom prvog dana Svoga mladog živovanja Na ino mu ne može se A da starog Svetitelja Dubrovačkog ne sjeti se. Ogledajuć na okolo, I videći jad i tugu Patničkoga srpskog roda Širom svuda i ovuda, 1 Eda И se na ovome Nesmiljeni usud m'jeni, Pa da narod prokušani Goremu se jadu ugne, Novi vjesnik domorodni Vruć podire uzdah sjetni Iz srdašca objadana Svetitelj u imenj aku: »Sveti Srgju, ne daj grgju!"