СРЂ

— 200 —

Ботаничке шетње no класичшш дубровачком земљижху. (пише др. Лујо Адамовић). Ни једном српеком крају не припада с толикијем правом и у толикој мјери епитет класичности као нашем стародревном али увијек чарном и дивном Дубровнику. С кога год га гледишта посматрате, одмах уочите .неоспорно класичне особине, којима се истиче и одликује и које га красе и ките. 0 тому вам очевидног доказа дава конфигурација и пластика земљишта са онијем големијем контрасгима, који ипак склапају ријетку хармоничну цјелину. 0 тому вас увјерава морска обала, острва. пучина и хоризонат са јединственијем онијем богаством боја и њиховијем преливањем. 0 тому говоре чаробна рађања и неописнви заласци сунца — оног сунца, које своју снагу раскошно спушта на ту околину и дава јој особит нзглед и тон, топлину и жаркост; иа небо са онијем нарочитијем плаветнилом и шарама, са онијем милијунима звијезда, које на њему трепере и посребре својим отсијевањем тихо море, у које се огледају; ria она пријатна и здрава клима, која не само створовима благо прија и годи, него днвно очува и најдревније зграде и споменике; па онај иоложај и изглед самога града, који својим суријем али величанственијем бедемима и кулама, китњастијем кубетима и торњевима личи на поноситог бијелог лабуда, који се купа у каквом ублу. Па што да речемо о онијем убавијем кућама, раскошнијем љетниковцима, мириснијем градинама и баштама, иа о цијелој питној околини и питомијем селима ? А гдје су тек живописне народне ношње чистијех и складнијех сељана, ria њихови патријархални српски обичаји, начин живљења, језик, умотворине, па гдје славна дубровачка прошлост и историја, култура, цивилизација и што ти ја знам ? Ну међу тијем особинама, које Дубровник чине класичнијем, знатно је племенит још један украс — а то је његова бујна вегетација. Обзиром на биљпи свијет дубровачке околине, имамо да констатујемо чудновату али неоспорну појаву, да се на тако