СРЂ

— 201 —

маленом земљишту стекоше толике карактеристичне особине' које се не дају опазити и уочити у сусједнијем крајевима. Одакле год се приближивате Дубровнику — било сухијем било морем — пада и лајику одмах у очи промјена сценерије у вегетацији. Док је у сјеверној Далмацији — а исто тако и кад идемо пз Херцеговине — наш поглед свуда опкољен мркијем стије" нама са шкртом вегетацијом, пружа нам дубровачка околина раскошан контраст и у тому погледу. Ту су вам пријатна острва, чије обле главице покрива гусго зеленило морског бора и витог чемпреса; ту су вам кршеви са рузмарином, леандром и капаром; ту градине са лимунима, наранчама и помама; ту баштине са маслипама, смоквама и рогачима — једном ријечи, све зелено, све бујно, све весело. Али да се о тому боље увјеримо, најбоље he битн, да разгледамо мало околину и да ту на лицу мјеста размотримо ову вегетацију у њеној цјелини и суштини. Изађимо дакле из града, па се прошетајмо: 1.) Од Плоча до Дупца. Чпм изађемо на врата од Плоча и станемо ногом на камени мост, који одваја предграђе од града, ми смо веН ступили у област прпроде и наше око види њезину моћ, ако и у рудименту, већ и на самијем бедемима и у рововима града, који ево сада осгављамо за леђима. Ту ми наилазимо на правилно зидане бедеме од чврстог, тесаног камена, по којему виђамо iio који стручак нрндељине (Campanula pyramiclalis — звонце) са лијепијем, плавијем, звонастијем цвијетовима, по који бусен кап а р е (Capparis spinosa), м а ч к е (Antirrhinum majus — зијевалица) џенерала (Centrathus ruber) и разнијех п апрати (Ceterach, Cheilanthes, Adiantum); а највише пак као снијег бијелог пелина (Inula canđida), чије широко, овално лишће изгледа као од сукпа или од коже. Врло чудновато изгледа та вегетација усред тог мора глатког и зиданог камења. Човјек се чуди и снебива како је то ту приспјело и како може на голом камену да расте и успијева. 11a инак је природа тако лијепо удесила, да је и на чистом, голом камену извјеснијем биљкама омогућен живот и опстанак. То се у природи постиже спремањем жи-