СРЂ

— 468 —

— „Сад те разумијем!... Па зар то да буде с тога „Што свијет тако каже ?" — „Да Мила, што свијет тако каже, што ја хоћу, а ти ?•' — „Па кад свијет тако каже... и кад ти хоћеш... онда ето и ја се не противим. Вјерујеш ли сад да нијесам 5ила испрошена ? — „Вјерујем. — Али твоја мати?" — „Не брини се за то! Пристаће она јер може послије свијет и за ово нешто да говори". — „Али има нешто што свијет још није казао". — Ј.Шга има још да каже?" —■ „Ово што он не може!".... и притисну њене меке образе на своје усне, а груди им се снојене таласаху, крв узбуђепа јураше срцу и оно куцаше силовито, иа у томе ввеку љеговијех откуцаја као да се чуо тихи ромор: — „То није свијет казао... то сам ја казао!" Биоград Нигс Т. Јанковнћ. m Kultnrne vijesti. Ove gocline navršuje se četrdeseta godina, kad je naš glasoviti zem|ak Valtasar Bogišić postao doktorom lilosofije. Ovom ćemo prigodom u kratko iznijeti glavne podatke iz negova života. Valtasar') Bogišić je rodom iz Cavtata. Pošto svrši gimnazijske nauke u liceju sv. Katarine (danas licej Marco Foscarini) u Mlecima, te tu položi ispit zrelosti, on slušaše više nauke na glavnijem jevropskijem universitatima (u Beču, Berlinu i t. đ.). Upisan je bio svuda u pravnu fakuitat, ali se uzgred bavio i naukama filološkijem, zatim iilosofskijem i historijskijem. Godine 1862. postade u Giessenu doktorbm filosofije, a god. 1864. u Beču doktorom prava. Godine 1869. počasnijem doktorom državno-upravnijeh nauka Odeske universitati. Godine 1863. bi naimenovan saradnikom (collaborator) javne dvorske biblioteke u Beču. Godine 1864. ponude mu profesorsku stolicu na universitati Varšavskoj, ali ga prilike spriječiše da je primi.

') Po đubrovaelm ,.Baldo", skraćeno od ital. Baldassare.