СРЂ

- 1053 —

koraeimn, као da ga bješe strah od vremena da ga ne prestigne, ili se bojaše da i knižare ne potplate . . . jurio je. ulicom. Svijct ga čudnovato gledaše i smijaše se a neki su šaputali: „То je čuveni Milorađ!" a on slušajući te riječi još se više hrabrio i hitao сЦи. Najzad stiže i ude u knižaru, i kako uđe on pristupi stolu, ostavi na ncmu svoj rad, pa se okrcne knižaru koji ga čudnovato gledaše i reče: — „Dobar dan! . . Ja sam Milorad! . . Evo vam „Mutni oblaci"! Knižar ga gledašc, nijemo, zabezeknuto i jedva progovori od silna čuda: — „Sta hoćete vi?" — „Како šta hoću ? Je 1' vam kažem da sam ja Milorad! dovolno je to pa da znate šta hoću!" — „Da, spomincm se vašcg imena, znam šta hoćete, pričekajte časkom, ja ću sad doći". — I ode iz dućana, nađe jednog žandara i reče mu: — „Idi brže, nadi jednog doktora i dovedi kola . . ja ću platiti sve". — Pa sc vrati natrag i zateče Milorada za stolom da čita svoje „mutne oblake". On bješe zanesen i uduben u mislima, te ga ne litjc prekidati. Cutali su neko vrijeme, dok se Milorad ne trže iz tog zanosa i reče: — „Sta mislite, ja bih htio da se ovo odmah štampa a vi ?" — „Тако i ja mislim — .odgovori kiiižar — sad sam poslao ]зо moga štampara, koji će vas odvesti u štampariju, da vi sami nadgledatc svoj rad." Milorada ovo umiri i mišlaše „ovaj nije potplaćen" •— pa s -nestrp^enem iščekivaše dolazak štamparev. U to dođe lekar, knižar mu pristupi živo i šapnu: — „Prekažite se kao štampar, to je jedini lijek, u putu ćete sve od nega doznati.. . ha, evo kola! . . Izvolite, g. Milorade!... On pogleda. Dakle to je svc za riega, ne mogne da vjeruje svojijem očima, ali kad ga knižar uhvati ispod ruke i povede kolima, postađe uvjeren i potle ponosito, pa ulazeći u kola reče im: