СРЂ

— 13 —

му се отац занимао. Он није затекао никаква дуга, него хамбаре пуне храие и подруме пуне вина. Ајш не прође ни година, а оп отуђп једап комад земљишта, за тијем иа скоро други, па трећи, тако да му у вријеме жепидбе остаде у власти само половипа великога насљеђа. При свем том он није губно храбрости, ueli је свакога увјеравао како ће удвостручитн богатство шго му је од оца остало, уви|ек је имао некакве планове, увијек је рачунао на сигурну добит. Међу тијем очигледно је пропадао. И ко зна докле би дотјерао, кад једпа година невјероватно омахну у љетини, да му не притекоше у помоћ Смпљапићи. Од тога доба настаје зблпжење и пријатељство пзмеђу та два дома. Може бити исто би тако проптао n Милош да је морао сам, без н чијега надзора водити економију. Али отац његов, Иван, био је од онијех људи којн се ма у каквом раду ослап.ају једиио па своју сопствену памет и сопствене руке. Неуморан старчић, крепак, пријек, пргав до крајности, иалазио је за у.мјеспије да му сип проводн вријеме v беспосличењу, него да ради без воље и паопако. За то му пије допуштао да се мпјеша у посао који ннје за њ. Тако су Милошу биле одријешепе руке да по свом ћефу, у забавама проведе дјетињство, па н почетак зрелога доба, до удаје сестрине. Тада и њега ожепи отац ћерком марненога љекара, Никодија. Тај брак иије био по вољи сину. Хтјели су тиме да га колико толико, уза жеппну припомоћ, приволе озбиљном животу. Али младпћ, који се клонио жепскиња и који није могао за један сахат да остаие на исгом мјесгу, продужпо је живјети дојакошњијем жнкотом н то као у пркос joui упорније, пе долазећи дома кадшто цпјелога дана и не осврћући се на преднке очеве и сузе матерпие. А жена је брижљнво надгледала домазлук. По н.езнну понашању није се могао опазити ни пајмањи знак увреде, горчине, иезадовољства. Она је сносила овакав брачни живот као да се падала и- спремала за њ или као да друкчији не може ни бити. Несрећни тај брак завршио се смрћу њеном, од порођаја. Милоша је необично потресла изненадна смрт жепипа. Кад се вратио с гробља, пао је у постељу, изне могао. Недјељу дапа био је у грозници. Стари Смиљанић видио је у томе ирст божји. .Бекар није избијао из куће. И Ов-