СРЂ

— 59 —

икаквог хипнотизма? У самој ствари, када је наша пажња врло јако уирављена иа какав било иредмет или мисао, изгони из иоља сазнавања све остале мисли и предмете. Када нажљиво читамо какву књигу, онда не чујемо и не видимо ништа око нас; не чујемо лупу кола, не видимо што је лампа начадила, не видимо да је гранула зора и т. д. Но таква је пажња невољна, пасивна; јер овдје спољни предмет, књига, без наше воље повлачи цјелокупну нашу пажњу и концентрише на себе сву нашу свијест. Али, када ми сами ријешавамо и када иажњу концентришемо у виду какве било удаљене сврхе, коју ваља да постигнемо, то је онда вољна пажња или активна пажња. Рибо, у своме дјелу о пажњи, доказује, да та способност усредсређивања пажње на једној идеји јесте такође и способност, којом се изгоне из поља сазнавања и свијесности све друге идеје, којом н. пр. наш дух прекида све везе са свијесношћу осталих мисли, осталих душевних појава, које имају буди какву везу с истакнутом идејом. Но, главно је то, да оно што се назива јаком вољом, јаким карактером, није ништа друго, него та способност или умјење усредсрецити свуколику пажњу истакнутом ријешењу или извршењу идеје, и разумије се истиснути из поља сазнавања све, што може да поремети такво усредсређивање. — Сада нам је појамно, зашто нам је у борби са својим порочним или ненаравственим тежњама и за постојано утврђивање каквих било наравствених и примање и постигнуће добрих цијељи, довољно само умјети и моћи управљати својом пажњом, умјети се концентрисати на у напријед изабраној идеји. У том случају ми, слично човјеку, коме се саопштавају моралне идеје у хипнотичком сну, испуњаваћемо без икаквог оклијевања све, што смо ријешили, не допуштајући да нас из таквога рада извуку друге какве побуде наше свијести, јер смо научили како ћемо их за рана истиснути из свијесног стања. Очевидно је, да је хипнотизам само једно од средстава, којим се привлачи пажња жељеној идеји. Но, ми у том погледу можемо поћи и другим путевима, који не унижавају човјечанско достојанство, допуштајући крајња средства само у крајњим случајевима. Но, како ie могуће да то постигнемо без хипнотизма? Томе нас упућују обични, свакодневни опити: ми се често бесвијесно,