СРЂ

— 60 —

инстинктивно користимо тим начином, но само нијесмо тога свијесни, на с тога га и не употребљавамо увијек, а често врло неправилно. Прије свега, ако је у кога слаба воља за активну или произвољну нажњу, онда треба употрпјебпти све силе, да би извршили идеју или одлуку, коју смо сами изабрали, и то што је могуће потпуније т. ј. да постанемо снособни за самоизворне побуде, те да тиме привучемо пажњу, која he дуго трајати мимо иашу вољу. Потрзбно је прпје свега убпједити се о користи и важаости дотичне идеје и о томе оставитп у себи што јачи и дубљи упечатак и што чешће га понављатп у спољашњем свијету, вјештачки, посредством књига, слика п постојаног читања и сјећања на дотичну идеју. Но, с друге страпе потребно је да се тако исто потпуно убиједимо о штети и ужасу свега, што је противно тој идеји. И, нај послије, потребно је, да трајно у себи задржавамо у свој јасности то убијеђење, а за то нам могу' послужити такође редовпа читања о дотичној идеји, слике, натписи и свака асоцијација дотичне идеје с предметима и лицима с којима се сретамо. Да заиста сила и јасност убијеђења могу јако утпцати, доказује се јаспо примјерима, гдје се н. ир. иорочни човјек с рђавим и иггетппм навикама, послије створеног јаког убијеђења за неко нзвјесно вријеме уздржавао од својих порока и навика. Но, несрећа је у томе, што се таква снага не задржава у људима дуго, јер брзо ишчезава и јасност упечатка и убијеђење о потреби таквог поступања и на даље. Тако често пошто прође неколико часова илп дана, ток живота се постојано повраћа патраг v своје прво стање, поступно слаби утисак идеје и тада унутрашњошћу изнова овладају порочне навике, и гдје се оне појаве њима се сљедује, јер се нема снаге да их се удаљи. G тога главна задаћа практичног морала јесг да открије и развије моћи за одржавање усвојене идеје у постојаној снази и свјетлости убијеђења о њеној важностп и неопходности. На закључку да укажемо још на једно врло велико ути цање, које је практиком доказано: то је — утицај друпггва, средине, која нас окружава. Извјесно је, а то лијепо и Тургењев примјећује, да се људи слабе воље и лакомислени, када уђу у какво било средину или религијозно друштво, или секту, постепено прилагођавају