СРЂ

— 61 —

идејама дотичне групе људи, а то с тога, што та груиа завлада цијелом њиховом пажњом и појимањем, а под утицајем редовног и постојаног сјећања на њу, разговора пај више о њој, и у односу је само с људпма из дотичног друштва. То се често назпва прилагођивањем, но ту просто дјелује закон пажње^ која га једнако подржава и у њему побуђује идеје с ноља, те му је с тога и непотребна унутрашња, активна или произвољна пажња. Други веле: да су такви људи хипнотизовани идејама својих позпапика. Но, н то је погрешно. Ту нема хипнотизма с тога, што идеја пије саопштена у стању бесвијесности или сна, већ је иримљена разумно, по убијеђењу, али су само опстапак, трајање и јасност њена и концентричност пажње на њој, условљенн постојапошћу спољних узрока и околности т. ј. примјером, говорима, бесједама, читањем у друштву. Да узмемо II друге примјере: младн љекар, који је тек завршио своје студије или какав кандидат са уннзереитета одлази у забачен крај, и то пун високих и часних нланова, тежња и идеја. Но, пе прође нн неколико годииа, а ви га не можете познати. Живот провипције и њепи утпсци истиснули су из њега све пређашње идеје. II сада се он срета са својим старим другом из ђаковања. Цијелу ноћ без сна он му говори о прошлости и старе тежње поново улазе у поље свијесности. Ко се није запаргожио и папустио у провинцији? Само не они срећни људи, којн у својој близинн нмају већу групу једнаких мислилаца или с таквим људнма сгоје једнако у преписци. Књиге пак утичу већ слабије, јер хотећи да свему помогну — дају често развучене и разбацане мисли, као и нејасно знање, те је према томе п пажња слабија. Читање, особито у провипцпји, треба да се чипи са великим избором. То је зпао и велики мислилац Огист Конт, јер радећи на својим знаменитим радовима, он је у броју иогодаба умне хигијене ставио и ово: никако не загледати у новине. Све, што смо до сада рекли, тако је просто и познато, а међутим људи нијесу у снази да се одреку убијеђења: да су ibune навике осјеЛања и страсти нешто страшно и немобједно, што лежи у основи карактера, који у првом реду зависи од суме узрока и услова, који се налазе ван наше воље. Нека иам је допуштено, да на основу онога, што смо напријед изложили, по-