СРЂ

— 213 -

Ne bacajte blato na svetine naše, Jer sve su one okupane krvil I ko j' u to dirn'o, što narn đjedi daše, Srbin spreman bješe, da ga mačem smrvi. Ne dižite ruku na brata svoga, Jadna braćo naša! Bojte se gneva I strašne kazne pravednoga Boga, Što gromom grmi i što munom s'jeva! Ne, tako, braćo! može da prekipi. Ne, jadna brado! to je više mnogo! Jer vrijeme ide, vrlo brzo hiti, I brat bi se o vas ogriješit mog'o... Beč. Mihailo Miron. -јф*0 c в e т a.

Тиха река, миргш вали, Од живота нигде знака, Сањив месец задремао На постељи од облака. Глува поноћ; жубор-поток Нечујно сб реци слива. Стао ветар, славуј ћути, Цела гора санак снива. Песма јекну; све се прену Од поноћног слатког санка; На коњу се момче враћа Од драгане, са састанка.

Путка пуче, песма преста, Коњ побеже, момче паде. Сенка мину; са обале Међ' валима ње нестаде. Зашапута мирно лишће 0 драгану неверноме, А славуји запеваше 0 освети лепе моме. Зажубори река тиха, — Жубор јој је прича била, 0 драгани остављеној, ТТТто с' од туге удавила.

И месец се од сна трже. Гледа доле. Шта с' то збива? Скупља мисли, ал' не схваћа Је ли будан ил' још снива?

Антијарее.