СРЂ

— 686 —

нека благост, нека неисказана милина, и он не зна шта треба тад да ради ! А то му је тако несносно, јер је лишен најмилије забаве, највећег уживања: титрања с млађим! Па је у кући постао чудноват; он је до сада веселост, коју му је природа по мало оставнла, чувао за кућу — па је сад ни у кући нема. Сад је замишљен и туробан. Испитивачки гледа у жену, сина, кћер, трудећи се да исгшта њихове мисли, и види да ли оне знају што од свега тога, што се у његовој души догађа. Из страха да што не закључи, постаде груб. А врхунац грубости нађе израза, кад је једнога дапа, враћајући с0 : 'кући, застао на вратима свога сина и кћер са Миланом у најживљем разговору. — Чињаше му се тада да се налази у огњу, који- га обузима са свих страна; иа га на један мах докопа снажан вихар, изнесе изван огња, епусти на земљу, па захвати и понесе кући са још распламћеним лицем, зажарспим очима И стиснутим песницама. — Па кад стаде код њих, он хтједе да почне, али га прво дочека озбиљан и зачуђен поглед Миланов и он се као кривац умири, па оборене главе уђе у кућу, али чим прекорачи праг кућни, њега обузе стари илам и помама, па као бјесомучан стаде пред женом, вичући: — Шта значи то?... Зар сте још сад отпочели да ми доводите љубавнике у кућу? ... Зар тако испуњаваш материнску дужност и чуваш кћер?... и њега загуши јед, па само млаћаше стиснутим песницама, шикћући од једа. Жена се уклањаше, гледајући га зачуђено, не знајући од чуда ријечи да проговори, а ово га још више избезуми и он рикну: — Говори!.. . што ћутиш? !... — Шта је теби човјече?... упита га нреплашено. — Шта . • • што је? ... али не имаде времена да продужи, јер у собу уђе Рајко и Милица, па кад спазише оца разјарена, они стукнуше назад, но се он окрете њима и гњеван поче: — Зар си још сад почела? ... погледавши Милицу, па се онда окрете Рајку и продужи: — Зар тако чуваш сестру?... Ти да јој глас убијаш и износиш име на подемијех свој вароши?... Знаш ли ти шта то значи, да се дјевојка с непознатим момком састаје?...