СРЂ

— 761 —

nula osjetjivost. Neke me ludosti tjeraju na plač, neke me propasti ostavlaju ravnodušnom. Ivada je dakle moj muž pošao u Rim novembra prošle godine, Tni s.Ii .in da mu od zamaha sreće, koji ga je, kako znate, zahvatio jeto's, nije ostalo ni traga. Isplata u septembru i jamačno drugi liitni dugovi bili su potrošili gotovo sve. I to je bio jedan razlog radi koga ja ostah u Čefalu, želeći otkloniti svaki šuvišni trošak. Muž mi, na polasku, ostavi vrlo malo novaea. Netom je 011 otišao, otkrili mnoštvo malih dugova i ovdje, kod radnika, malih trgoveića, da sam se zasramila! Ja sam imala onu svotu, koju mi prošlog jula bješe stric poslao iz Rima i koju ste Vi za mene naplatili kod Narodne Bank'e* Moj muž ne znadaše ništa za to i pošto mu za onda, iza dobitk'a na igri, ne trebovaše više, ja je čuvah za posjednu isplatu, kao no ti što sam znala za stalno, da ćemo se tad opet naći u stisci. Svaki čas dolažahu k meni jadna čejad tražeći svoje. Pisah svome mužu. Odgovori mi da ih nagovorim da se ustrpe, jer da ih za sada ne može nikako podmiriti. Sto sam trebala raditi? Platih onim novcem što ga bijah metnula na stranu. Moj muž nazad deset dana skokne do amo. Doznah iza negova odlaska, da je uzalud tražio da sklopi zajam. Doznah također, da je če|ade, kojemu se bio obratio, bilo spremno dati mu oveću svotu samo da mjenica bude potpisana i od moje majke. Moj muž prekide pregovore. Ne začudih se tome. On je dugo navalivao, prošle godine, na moju porodicu, da dobije novaca, što bi mu odrečeno, te je mogao promisliti, radi jednog nesporazuma koji ne koristi pripovijedati, da smo se moj stric, moja majka i ja s nirn šprdali. Sada, Vi razumijete negovu ponositost. Mislim da je kadar predusresti rade svaku propast, nego li išta primiti od nas. Ima te dobre kovine u negovom značaju, koja zazveči svaki put kada pane na nu velik udarac. Kada je doznao da sam podmirila one male vjerovnike o kojima Vam govorah, pobijesni i litjede mi odmah učiniti obveznicu za svu isplaćenu svotu. Ja mu tad natuknuh o skoroj isplati; odgovori mi da se ne mislim za to. Sada mi dojav]uju zlokobne polu-fraze, koje su mu izbjegle ovdje; a možda je koju dvoznačnu riječ rekao i meni. I prošloga Jeta, u Rimu, 47