СРЂ

— 733 —

EMILE ZOLA. (Свршетак). V. Моралиста. (Понскад, Зола се је обраћао омладинн и давао им своје личне погледе о смислу жинота. Оио што ће те чптати извод је из бесједе коју је писац књ!;ге Плодиост читао /1Јацима). , Рад Радпте, младпћп! Ја зпам шта све изгледа банално у оваквом једном савјету; пема нп једног раздавања награда гдје он не падне међу ђачку равнодушност. Али, ја вас позивам да размислите о томе, и допуштам себи, ја који сам само раденик, да вам речем сву корист коју сам пзвукао из дугог рада чпји је напор пспумпо цио мој живот. Ја сам имао мучан почетак, позпао сам биједу и очајање. Доцније, живио сам у борби, у њој још жпвим, претресан, подништаван, натопљен увредама. Па шта! Само сам у једно вјеровао, једну силу: рад. Шта ме је одржало? То је огроман рад који сам себи у задатак ставио. Преда мном, тамо, нмао сам увијек циљ коме сам тежио, u то је било довољно да ме исправи, да ми пружи храбрости да нпак идем, кад ме рђав живот бјеше срушио. Рад о коме вам говорим, то је уредан рад, свакодмевнп иосао, задатак који човјек помиче свакога дана у споме дјелу за један корак. Колико ли пута, јутром, еједао сам за свој сто, пзгубљене главе, грких уста, мучен каквим великим моралмим плн фнзичким болом! И, сваки пут, у нркос буњењу свога паћења, послије првих тренутака самртних мука, мој мосао ми је био утјеха и окријепљење. Увијек сам излазио утјешен послије свакодневног свог рада, сломљена срца можда, али опет усправљен, и у могућности да живим до сутра. * * * Рад! Помислите да је то једини свјетски закон, регулатор који води образовану материју њеном непознатом свршетку! Живот нема другог смисла, нема другог разлога за