СРЂ

— 1046 —

Jelena ne odgovori, možda je i ne ču. Već bješe izišla; i, odvraćajuei na ponizni pozdrav jedne sobarice, promiš|aše da je jamačno u ove srce mane prostačko nego u kontese Carre. Preveo s italijanskoga Arsen VVenzelides.

ЗИМСКА НОЋ. — Влад. 'iiopoBiili. Поље све је мирно, затрпано сјеме Посуто је земљом и новијем мразом. Нигдје горе зв'језда. Сове некуд стрјеме И прате ме с хуком, док корачим стазом. По смрзнутом дрвљу ситно киша пада И малене капље роне се са грана. Моје срце и сад пуно доброг нада Не пати, нит' страда са суморних дана. Још ватрено оно чезне, гори јоште И циљ животу одређује смјело: А ја пун страсти и жељан милоште Не стајем ни ту, гдје би оно хтјело!