СРЂ

— 1057 —

дожења, и зато, молим Вас, не иравите ми неприлика. (Сједа). Ја то не волим. Попова (задихана од гљева) : Ви сте сјели? Смирнов: Сио. Понова: Молим Вас да одете! Смирнов: Дајте иаре... (На страну). Ах, како сам зао, како зао! Попова: Ја не желим разговарати с насртљивцима. Изволите на поље ! (Пауза). Ви не идете? Не? Смирнов: Не. Попова: Не? Смирнов: Не. Попова: Па добро. (Звони). IX. Исти, Лука. Почова: Лука, изведи тога господина! Лука (цридази Смпрнову): Господине, изволите одлазити кад кажу... Шта ћу... Смирнов (скочи^: Мучи! С хшме ти говориш! Ја ћу од тсбе салату направити ! Лука (хвата се засрце): Оци!... Угодници!... (Пада на столицу). Ох, тешко, тешко!... Дах ми застао! Понова: Гдје је Даша? Дашо ! (Виче). Дашо! Пелагија! Дашо! (Звони). Лука: Ох! У јагоде су отишле!... Никога дома нема... Тешко... Воде! Поиова: Изволите одлазити на поље. Смирнов: Не можете ли Ви бити малко пажљивији? > Попова (стиска шаке и туче ногаша): Ви сте мужик! Груб медвјед ! Бурбон ! Монстр ! Смирнов Шта? Шга сге казали? Попова: Ја сам казала да сте медвјед, монстр! Смирнов (нрилазећи): Молим Вас, какво право имате Ви да ме вријеђате? Попова: Да вријеђам... иа шта је? Ви мислите, да Вас се бојим?