СРЂ

— 1038 —

Toaleta potraja dugo, jer je konte Ladislav imao sitnica i razmaženosti kao kakva gospođa. Napokon, kada Bog htjede, uzide vrlo mrk na drugi pod da potraži broj 39. Neka sobarica mu ga pokaza i on baš hoćaše ući, kad začu nepoznat glas. Okrete se sobarici, upita je ko stanuje pod brojem 39. Ona mu odgovori: — Kontesa Carre. — Ali sada ima druge cejadi! Sobarica nije znala, nije vidjela nikoga ući. — Dosade! promr|a konte, i, čujući glas svoje snahe, uđe bez oklijevaiia. Kontesa Tarkvinija, na nogama, crvena kao žerava, baš govoraše: — Cudim se ... Suproć hoj gospođa Cortis, takođe na nogama, su dva crna plamena u očima, ali blijeda, dizaše ruku prama zaovi kao da joj hoće zaustaviti rijeci, odbiti ih još u vazduhu, i govoriti ona, odmah, netom bude moguće. Lao se zaustavi na pragu. — Cudim se, nastavi kontesa, i vrlo mi je drago da moj djever бије, čudim se Vašoj smjelosti... U taj čas gospođa Cortis okrete joj leđa, i sučeji se s Laom. — Gospodin konte Ladislav, ako se ne varam? reče ona bojazjivo. Lao se tek nakloni i odgovori: — Na službu. — Oh gospodin konte! nadoda ona. Vi ćete se bez sumne sjećati mene, a ja se sjećam da ste imali velikodušno srce; pozivam se na Vas. — Na me? Lao učini korak natrag i otvori vrata govoreći: — Tad dođite na moj sud. Gospođa se uskoleba za čas, smete se. — Ne, reče, ne mogu izaći iz ove sobe bez jednog obećana. — Koje obećane? usklikne gnevno kontesa Tarkvinija. Koje obećane? — Oho! učini Lao.