СРЂ

— 1090 —

4»

I kamenak bez procjene, Ki crjeniem zrakom siva, Prid Vašiem rusam vene I svoju liepos poniživa. Bliedi o busu svom ružica Rumenieh Vas videći, Zasramjena trator lica Prid Vam čezne zavideći. Рабе zaman kad istječe Zračna zora, dika od svita, Vas Jepotom svom 1 ) zatječe Er ostaje predobita. I ako narav dosle ka 2 ) je Liep stvor rumen ki 3 ) stvorila, Po nem dopriet ucila je Do Vašega rumenila. Malu u krugu Vas jedinom Sve lieposti dikom kite, Vi dragosti, Vi milinom Neizmjernom se podnosite. Mnim juvena Majka mila Napravu iz Vas vadi i diku, Kad se spravja poć sred krila Najdražemu jubovniku; Ter izbrani miris hrani U korajnom Vašem sudu, Drobni biser i snežani, Rados, pokoj i razbludu. Rieči i posmieh, ki vlas ima U med stvorit srce od stiene I s prislatkiem celovima Drage uzdahe razbluđene. Ah, udesi srećni moji, Usta ugodna i žuđena! Ah, živući perivoji Moga uhvana zatravjena! Ah i unapried darovima Vašiem žejna smirite me, Blagodaran er bit ima Ko 'e pun blagom neizmjernieme! ') svojom; ') koja; s ) koji.