СРЂ

— 685 —

почнем спавати, кад изненада нешто у лијевоме куку — жиц и бије право у плеће и у главу. Скочим тада као махнит, прошетам мало и опет легнем, но тек што почнем спавати, а у куку опет — жид! И тако двадесет иута . .. Ш. Наталија Стјепановна и Ломов. Наталија Стјепановна (улази). Но ето ти! То сте ви, а отац вели: иди, тамо је трговац по робу дошао. Здравствујте, Иване Васиљевићу! Ломов. Здравствујте, цијењена Наталијо Стјепановна! Наталија Стјепановна. Извините што сам у кецељи и неглижеу. Чистимо грашак за сушење. Зашто нијесте у нас одавно били? Сједите. (Сједа). Хоћете ли доручковати? Ломов. Не, захваљујем, ја сам већ ио. Наталија Стјепановна. Пушите ... Ево кресавица ... Вријеме је дивно, а јуче је била така киша, да раденици читав дан нијесу радили. Колико сте стогова ви накосили? Ја сам, замислите, пожурила и покосила сву ливаду, а сад се кајем и бојим се, да ми не сагњије сијено. Боље би било причекати. Но шта је то? Ви сте, чини ми се, у фраку! Каква новост! Идете на бал, шта ли? У осталом, и прољепшали сте се. А зашто сте се управо тако нагиздали? Ломов (узбуђујуБи се). Видите ли, цијењена Наталијо Стјепановна... Ствар је у томе, што сам ријешио замолити вас, да ме саслушате. Ви ћете се зачудити и, шта више, расрдити, али ја (на страну). Ужасно хладно! Наталија Стјепановна. У чему је ствар? (Пауза). Но? Ломов. Стараћу се, да будем кратак. Вама, цијењена Наталијо Стјепановна, познато је, да већ одавно, од самога дјетињства, имам част знати вашу породицу. Моја покојна тетка и њезин муж, од којих сам ја, као што изволите знати, наслиједио земљу, вазда су дубоко уважавали вашега оца и покојну матер. Породица Ломових и породица Чубукових били су вазда у пријатељским, може се рећи, сродничким одношајима. Осим тога, као што изволите знати, моја земља тијесно