СРЂ

— 683 —

ПРОСИДБА. Шала у једном чину. — А. П. Чехов. JIица : Стјепан Стјепановић Чубуков, поеједник. Наталија Стјепановна, његова кћи, 25 година. Иван Васиљевић Ломов, сусјед Чубукова, здрав, угојен посједник. Догађа се на Чубуковљеву љетниковцу. I. Гостпњска соба у дому Чубуковљеву. Чубуков и Ломов (улази у Фраку и бијелим рукавицама). Чубуков (излазећи му на сусрет). Голубице, кога видим ? Иван Васиљевић! Врло ми је мило! (Пружа руку). Право изненађење, мамице! Како сте? Ломов. Захваљујем. А ви како сте? Чубуков. Живим по мало, анђеле мој, вашим молитвама и тако даље. Сједите, молим понизно. Управо није лијепо сусједе заборављати, мамице моја... А, голубице, што ви то тако званично? У фраку, рукавицама и тако даље. Зар идете некуда, драгоцјени мој? Ломов. Не, ја само вама, цијењени Стјепане Стјепанићу. Чубуков. Па зашто у фраку, драги мој? Управо као на нову годину с посјетом. Ломов. Видите ли у чем је ствар (ухвати га испод руке). Ја сам дошао вама, цијењени Стјепане Стјепанићу, да вас узнемирим једном молбом. Више пута имао сам част обраћати се вама за помоћ, и увијек... тако рећи... но, опростите, ја се узбуђујем, Ја ћу попити мало воде, цијењени Стјепане Стјепанићу. (Пије воде). Чубуков (на страну). Дошао је да тражи новаца. Не дам. (Њему). У чему је ствар, красни мој? Ломов. Видите ли, Цијење Стјепановићу... опростите, Стјепане Цијењеновићу... то јест, ја се ужасно узбуђујем,' као што изволите видјети. Једном ријечи, само ми ви можете по-