СРЂ

ĐENEVRIJA. - IZ CIKLUSA „VESNI"

671

mnom, prije ure noći biće doma. Jesi li sad mirna? Da, pamti i hajde objeduj] — Idem, idem, pa ćemo onda ruke na pos6. To rekavši prihvati opet sude s trpezice, podmetne kako i prvom haljine pod lijevi lakat i izide iz sobe govoreći sama sobom: Ma baš mi je drago da ćemo je skrojit gospođi Anici, er veće , i nije se čula do svrhe što, er zatvori vrata za sobom. (nastaviće se).

Iz ciklusa „Vesni". Ivati Kozarac. Vinkovci. Slavonija. 0 nemoj žeđu spregnuti krvi I stajat tako sumornih zjena, I zrijet u blato jesenje veče U vece mrtvih sjena. 0 nemoj — nemoj mladosti dok je ... U strast u divlju zavrijet ju pusti, I onda za njom poteci, srni Neg žeđ žednijih usti; Jer dani blijedi, ubite duše I srca trula; vapljenja doba, Već idu rastepst sazdali što smo Kroz patnje život oba. Pa zato pusti srcu i krvi Do dna slast žića ispiti rajna. Pa kud nam život: priča ko prica To nek' je barem — sjajna!...