СРЂ

ZVONO I KIPOVI „ZVONIKA" U DUBROVNIKU.

697

sliti kolika je umjetna vrijednost njihova; dok dolje, u muzeju, svak ih može motriti iz bliza i divit im se. Valja da će ko predložiti da se gdje pcšlju da se poprave, ali ako im se otkinu i zamjene ruke i lijepe noge, što bi tada od njih bilo? izgubili bi polovinu vrijednosti svoje; a pa znamo kakve budu te popravke! Ne, Dubrovčani ne ee taj barbarizam nikada dopustiti; kipovi moraju ostati onaki kakvi su i gdje su sada, a u zvoniku se mogu lako zamijeniti spravom, koja će kucati ure. Ako koji građanin nije uvjeren o ovom što smo rekli, nek se potrudi do muzeja pa će se licno uvjeriti da je tako, i da je naša želja i težnja da saćuva Dubrovniku njegovo staro blago u cjelini i ne iskvareno . . . Lijepo bi bi^o, kad bi se moglo pridržati i zvono, te od njega i od kipova sastaviti čitavu grupu i izložiti je, da se svak može diviti ovomu krasnomu umjetničkomu djelu. Koji drugi bogatiji grad to bi jamačno i učinio, samo kad bi srećan bio imati ovo što Dubrovnik ima.

Бесмртник. Славко M. Косић Мостар. Гмизави пород гујинског рода Путем крвавим хрли за жртвом, Мрска му умна свест и слобода Те се још цери хероју мртвом. Самртним ропцем, песмом лабуда Испраћа душу судбина худа.... А у том трену и маске живих, Попут облака небесних сивих, Левају сузе. И плачу људи, Уздах им тешки надима груди. И свест се буди .... Ах, доцкан јадна Пред њом је само гробница хладна. Но погле горе, с оних висина Долеће поздрав паћена сина . . . Како је тешко . . . Колено клеца, Душа се бори а срце јеца. Чује се жалба, кајање, туга, Нико се сада не смеје, руга .. . Гле — живот препун крвавих слика Од њега створи зар бесмртника ?!...,