СРЂ

47

КОЈИ ЈЕ ОД ДВОЈИЦЕ.

769

Општински лијечник прегледа одмах лубање али није био сретне руке. Тражио је њихове фотографије. Али није их било. Три грофове слике, што су биле израђене масним бојама, изгорјеле су у дворцу за вријеме мађарске буне; фотографије није имао, јер фотографска умјетност онда је тек пронађена, а у Мађарској једва су је знали по причању другог. А поготово да је није имао харамија месар. Доктор препоручи госпођи да лубање однесе у иноземство. Још имаде доста њих, који испитивају лубање по Галовој методи. Они he зацијело изнаћи. И лубање почеше путовати. Обиђоше Њемачку, Француску, Швајцарску, Италију. Научењаци су питали, чиме се гроф хранио ? Какву је воду пио ? Од каквих је болести боловао ? И још друго. Па напосљетку рекоше: — Обе су лубање једних година. Обе су оних људи, који су се хранили мјешовитом храном. Не може се једна од друге распознати. И тако онда лубање дођу до мене. — Господине, — рекла ми је стара госпођа — сви су научењаци на овом свијету незналице, ако не знају разликовати једну лубању од друге. Једна је светога човјека, разумијете ли : свеца, једне племените душе, анђела. А друга је једнога ниткова, убице, једне животиње, која је џелату дошла у руке. Један је био мудрац, а други неписмен глупак. И мој Никола је био великаш, племић, а овај други ниска животиња. Па зар ово двоје да се не разликују једно од другога ! Та помислите, да је велика разлика између једнога Фрање Деака и једног бихарског Румуна, већа него ли између разума једне текунице и једнога слона. Па како да се не би разликовала глава текунице од главе слона! Глупо би и било говорити о томе. Разумије се, да сам и ја прво тражио фотографију, ма да се на њу неби могао јако ослонити. Дакле фотографије нема, али госпођа ми рече, да се живо сјећа сваке црте његове, само треба да зажмури.