СРЂ

(1

БИЉЕШКЕ. — BILJEŠKE Књижевноот и Умјетност, - Književ. i Umjet, О prezimenu Čubranović (Čobranović, Čibranović). Veoma zaslužni prof. akad. K. Jireček objelodanio je u sveskama XIX. i XXI. Jagićeva Arhiva vrlo dragocjenili prinosa literarnoj historiji u Dubrovniku, unijevši time dosta svijetla u do tada mrsave podatke o starim književnicima dubrovačkim. (V. rasprave : „Der ragusanische Dicher Siško Menčetić" i „Beitrage zur ragusanisehen Literaturgeschichte"). No glede pjesnika „Јеđupke", „zlatara" Andrije čubi'anovića gosp. Jireček] nije na žalost mogao pozitivnih vijesči iznijeti na vidjelo do nekih svojih kombinacija, priopćivši uz to i nekoliko arhivskih podataka o rodu Čubranovića. K tim bilješkama donijeću i ja dva priloga i ako sitna. Prvo izdanje „Jeđupke" od g. 1599. posvetio je, kakoje poznato, mletački štampar Marin Battitorre „Thomu Nadalu Budislavu . . .; pasanomu vitezu i počtovanomn kanoniku poljačkomu", o kome u posveti veli i to, da je pjesniku „Jeđupke" „ . . . . rodjak i plemenom materiniem od iste kuće čubranović" iv. Stari pisci VIII. str. XXIV.). Taj je kanonik postao i biskupom trebinjsko-mrkanjskim (god. 1606-1608.). Mislim pak, da vrijedi zabilježiti i vijest, da biskupa Budislavića dubrov. biograf, dominikanacbiskup Ambroz Gučetić (Gozzeus ili otius; rođ. 1568. f 1632.) nazivlje

ovako : ,,D. Thomas Natalius Budislauich Ciobranouich . .." Taj se Gučetićcv citat (sa oznakom da je „Ех Notis Ep(iscop)i Fratris Ambrosij Gotij") nalazi u biograflji spomenutog biskupa Budislavića, što ju je naći u malenom rukop. zborniku biograflja nekih biskupa trebinj.-mrkanjskih. [Rkp. 352 (194) franjov. bibl. u Dubrovniku). Gosp. je Jireček prikupio neke podatke o ziđarima Čibranovićima, te su za života dubrovačkih „Dioskura", Š. Menčetića i Đ. Držića, živjeli u Gružu (kod Dubrovnika). Toj je župi onda pripadala, kao i danđanas, crkvica sv. Vlaha na brežuljku sada zvatom „Gorica". Kako se je pak onaj položaj, možda uz taj današnji naziv, zvao početkom XVIII. vijeka, to nam javlja jedna arhivska bilješka (rkp. „V(sitationes) 1701., 1702. u arh. dubrov. nađbisk.), gdje se veli, kako je dubrov. nadbiskup Scoppa u kanon. viziti na 2 Ч X 1701. pohodio i pregledao i tu kapelicu. Bilješka ta počinje: „Visitavit Capella(m) S. Blasij in Cibranovichi " N. I. Gjivanović. Два примјерка првога издања Гундулићеве „Аријадне". Одавна је било познато, да се у рукописном зборнику бр. 254(8) библиотеке дубровачке Мале браће налази ванредно драгоцјена библиографска ријеткост, на жалост крњо, јакинско издање Гундулићеве „Аријадне" од г. 1633. 1 Још је академик

1 ARIADNA ј TRAGEDIA | Gofp. Giva Frana Gundulichia j Vlastelina Dubrovackoga j| V Iakinu po Marku Saluionu | M. DC, XXXIII.