СРЂ

БИЉЕШКЕ. - BILJEŠKE

А. Павић приликом приређивања девете књиге „Старијех писаца" употријебио ту дјеломичну едицију, у којој су сачувана прва четири листа без броја, те стране 3-6, 9-16, 19-22, 25-42, (43-48 дјеломично), 49-50 и 55-80. Од стиха 1475 па до конца драме морао је госп. Павић оно четири стотине стихова извадити из познијих пријеписа. Али нико није дослије ни слутио, да у тој библиотеци има још драгоцјенији примјерак истога издања, у коме мањкају само прва четири листа без броја (натпис, приказ Тудишевићу, пјесма Бунићева, аргуменат и списак лица), а остало је од прве до стоте странице, дакле садржина цијеле драме, изврсно сачувано! То је онај егземплар „Аријадне", што се је дојако налазио под бр. 240 (1325), коме је прирећивач првога издања „Османа", фра Амброћ Марковић, својом руком исписао натпис : „ARIADNA | Poluscjalostivo Prikasagne. Spjovano po Uosp. Givu Frana Gundule Vlastelinu Dubrovackomu. j; Pritjesctena fi Jakinu. | God. Госп. M. DC. ХХХП" (sic!), a који je Казначић сасвим погријешено увео у каталогски списак (Biblioteca di Б\ 1. Ciulich, Задар 1860, страна 231) kao „Ariađna polužalostivo prikaznje U Dubrovniku 1829 po Antunu Martekini", сјећајући ce, ваља да, Мартекинијева издања, које је Марковић спремио за штампу,- У упореди оних стихова „Аријадне", које је госп. Павић морао извадити из пријеписа, с овом едицијом, запазио сам ове разлике: 31 „fkopos" ] krepos, ll'! ки ј ka, 139 краљевства ] kraljevstvu, 308 тер ] jer, 2 ARIADNA | POLUrCJALOSTIVO-PRIKAIAGNE | SPJEVANO | OD GOSPARA ј GIVA FRANA GUNDULICHJA | VLASTELINA DUBROVACKOGA | Godiscta 1632. Ц U DUBROVNIKU, | PO ANTUNU MARTEKINI. | 1829.

407 свитлости ] svjetlosti, 423 бријеме ] vrieme, 434 крајем ] krajeme, 806 липос ] liepos, 1493 неизмерна ] neizmjerna, 1582 неизмернијех ] neizmiernieh, 1628 лијепијех ] liepih, 1645 подрије ] prodrie, 1675 лјепшијем ] ljepSim, 1702 људцком ] ljuckom, 1718 неизмерне ] neizmierne, иза ст. 1793 „Венере из мора, Бако, Аријадна, скуп бојника и рибара" мјесто „VENERE, ARIJADNA, ВАКО I SKUB BOJNIКА I RIBARA" и 1798 у радости [ radosti. Како је овај примјерак, ради потпуне садржине „Аријадне", прави unicum у научном свијету, смјештен је сада међу рукописе у зборник бр. 254 (8). Петар М. Колендић. Наука. - Nauka. Археологија. — Старински град, који се открива. М. В'хитакер, који живи од више година у Сицилији, постао је власником цијелог острва Ст. Панталеоне, гдје је био старински Фенички град, ког је нестало а види му се још само која кула. Почело је ископавање под управом професора Салинас намјештена у народном музеју у Палерму. Већ се појавио дио зидина старинског првобитног града и нада је да ће се обистинити знаменита археолошка открића. — f Др. Ото Бендорф, професор археологије у бечкој университати, дворски савјетник, управитељ аустријског археолошког завода, заслужан за археолошки музеј св. Доната у Задру, за музеј у Спљету и онај у Книну и за друштво Бихач, умро је 2. сијечња ове године.