СРЂ

9

ПШЕНИЧНО ЗРНО ВЕЛИКО КАО КРУШКА.

129

ведена?) Јер мотив тај није обичан, иначе и немамо га раније. Сумња је наша, дакле, оправдана. Још кад се види, да су она ситна одступања тако незнатна, да је све карактеристично остало, кад се узме неприродност споја, онда је ствар још сумњивија. Али могуће је, да је Толстој добио идеју те приче из које руске народне приче и да онда та евентуална прича припада општем циклу. Јер у другој једној причи из тог истог Толстојевог низа, у „Ч-ћмт, л £Оди живб1" имамо једну епизоду, која потпуно одговара једној нашој народној причи (у много верзија) и која је, без сумње, општег народног или легендарног поријекла. То је прича, како Бог шаље анђела, да из једне мајке узме душу, а он то не учини из бриге за сирочад. И како га Бог за то казни: има да дозна, шта је у људима, шта није дано људима и чим људи живе. (У нашој причи обично шаље га Бог да донесе каменчић из мора и разломивши га покаже му унутра црва, за ког се он брине и у дубокој пучини). * Свакако, ствар заслужује да се истакне и да се покаже, како с много обазривости и критике мора да се приступа тим тешким проблемима народних приповиједака. * Елемената народних прича има и у оној тенденциозној и духовној причи „Сказка o6t Иван^-дурак^". 0 одношају између приче „Крестниктз" и наших народних прича говорићемо у засебном чланку. Rajniku sinu. Ivan Miletić. Zadar. Za sretnih dana pri rnajčinim grudim Podojen, bujeć, kad si glavu sklanja', Saptao sam ti — da te ne razbludim Stihove bajne topla milovanja. Sad glasno - - pjevam Nije, da te budim, Ne, Boris! — San tvoj nema prenjivanja: Ja tužnom strunom kraj rake ti gudim U pomen sreće — mješte ljuljuškanja ! . . Spavaj mi! — Nebo iz mrzlih njedara Crnu je zemlju poplaštilo lierom; Кб biljur tvoja, biela, nepisana Mogila blista — željkujud vajara! Ah! Na tom sniegu ja ti suzom-perom Sad črekam ime — željo zakopana! Na Savin dan 1907.