СРЂ

128

СРЂ. — SRĐ.

Везу њихову, према том, ја сматрам као специјагсно излагање дотичног приповједача или и скупљача, који је за карактеристику једног стања узео једну епизоду (са продавачем и купцем) и - из својих разлога невјешто спојио причу о куму варалици и часним веригама са причом о пшеничном зрну. Разлог је могао да буде у тенденцији, да се о том златном добу, aurea aetas, даде у контрасту двају епизода једном од њих и мотивација нестанка тога доба. Први дио ове приче одговара потпуно једној причи из класичне серије Толстојевих народних прича (Народвш разказве), са причом „Зерно cij куриное ницо". Ту су све оне типичне особине, само је у појединостима нешто одступања. Дјеца су нашла зрно и продала га путнику, а путник цару. Даље је све исто, цар се распитује, доводе му старце. Први је безуб, зелен, не чује готово ништа, слабо види и једва је дошао на двије штаке. Он није знао рећи ништа, него им рекао, да зовну његова оца. Овај је дошао на једној штаки, види добро и чује боље од сина. Ни он не зна иишта рећи, него их шаље по свога оца. Дошао и тај старац са свијетлим очима и разговјетним говором, и он одговара: „Хл^ћбт, такои на моемв в ^ћку везд-ћ раживалсн. Зтимт, хл-ћбомт, л в г ћкт, CBoii кормилсн и лгодеи ксрмил 'Б. 9то зерно и с£нлб, зто и жалЂ, зто и молотилх". И он спомиње с уздахом своје доба, кад још није било новаца и кад се хљеб није куповао, кад је поље његово била земља божија. „Землд волБнан бБша, своеи землго не звали. Своимт, толбко трудБ1 свои назБ1вали". А његов одговор због чега сада не роди више тако зрно и због чега је он крепчи од сина и унука, даје љепши и срећенији одговор од оног прошлог: „— что перестали лгоди своими трудами, житб, — начали на чуж^е заритБсц. Встарину не такт. жили, встарину жили по Б ожби : своимх владали — чужимт, не корБ1стволисБ". Ствар је занимљива. Могуће је, прије свега, да је скупљач сам причи оваквој, каква је у штомом, дао и сувише много своје боје. Ствар о часним веригама и кумовима, она о купцу и продавачу чисте су народне и ми их код нас чешће сретамо. Али шта је са оним првим дијелом? Није ли он спојен са ова два мотива намјерно, да би мећу њима изгледао више наш? Да га није скупљач писао не по сјећању, него по препрнчавању од лектире (све ми се чини, да је у некој читанци ова прича пре-