СРЂ

142

СРЂ. — SRĐ.

Оставјам за триста миса свакому ко би реко .... мисе да му се да лемосина по пет динара, које мисице молим да ми се реку колико прије се може, за које оставјам дуката тридести и седам и по д. 37'20 за ове речене мисице и да се имају ријети оне мисице у Мали Стон у свети Антун на велики отар за душу моју мисицу од мртвијех. Итем 8 оне речене триста миса оставјам на Маргарити думни батеси 9 од Враћа и на Витку барбиера 10 и на Андру Армираљи да би онл суличитали 11 да се прије реку, и речена думница и Витко и Андро чиним их епитропим којијем остављам инвентарио 12 од свега мога убоштва и што будем наредити да имају бљедити (дијелити ?) толико од роба колико од кућа и од осталога што буде сврх њихове душе оставјам моју душу. Итем остављам у блажену Нунцијату у Поље од Великога Стона у фабрику песет спуда 13 клака, који се находи речени клак о(в)дј(е) у Мали Стон у кућиште Спалетино 14 у руках Николе Мариновића код реченога клака, да се има дати три спуда фратиљи 1и од светога Луке за њих потребе у Мали Стон. Итем остављам у Блажене Госпе од Самирја у помоћ од фабрике дуката шес(т). Итем остављам думницам од Враћа дуката двадести д. 20 лемозине и јоштера савише што сам наредио на ријеч батеси од Враћа двојици да има дати дуката двадести и осам, cioe 16 једному дуката осам а другому двадести, у све дуката двадести и осам д. 28, то кад се робе продаду да јој се нико не инанча, ер се тако чиним ? држаи. Итем остављам поштованијем фратром од светога Николе у Стон Велики перпера пет (ppi 5). А сада непуче моје, имајте ми простити, ја вас сам удо, како сам мого, које (?) оставјам Пери Машковој непучи мојој три дуката да учини прстен, да га носи за моју љубав. Итем остављам непучи Кати Ивана Томића да јој се дава једна хаљина на годиште за ње живота и једна кошуља и пар цреви, то његда гуњ а његда рашу за ње живота. Итем остављам Ђивановој ћери Аници од прве жене петнес(т) дуката, д. 15, у помоћ или од прћије, или ако би се думна обукла и јоштера јој остављам један прстен, који је ње отац у мене заложио и плаћен колико ваља, ја га њојзи оста-