СРЂ

БИЉЕШКЕ. — BILJEŠKE

427

од Францеза слобода вршења вјерских обреда. — СмрШ владике црногорског Петра /. 0 смрти Петра I. владике, који је био с војском црногорском, с Конављанима и Бокељима у околици дубровачкој за рата године 1806. против Францеза, приопћује Томо К. Поповић из Херцегновога три писма у шематизму бококоторске и дубрдвачке епархије 1907. Петар је боловао. Али у вечер 6. октобра (по нов. кален.) 1830. устаде, припреми окруте, ужеже свијећу, постави иа стол еванћеље и крст и помоли се Богу за два часа; по томе леже и предаде своју душу Богу. Али неколико дана прије бјеше позвао Црногорце да се сакупе у суботу и недјељу и говернатору изручио власт а да није приопћио узрок ове наредбе. То је јавио два дана иза његове смрти которски парох (8. октобра 1830) Јак. Поповић далматинском правосл. епископу Јосипу Рајачићу; овај писмом од 15. о. м. архиепископу Карловачкому Стратимировићу, а он на одговор писмом од 31. октобра замоли епископа да га буде обавјештавати о свему што би Црногорци учинили или намјеравали учинити иза смрти Петра I. Културне вијести. - Kulturne vijesti. Rudokopnja. Kameno uglje u Kolanima na Pagu početkom ovog' mjeseca počelo se vaditi. Vrsta nm je vrlo dobra. Статистика. Из статистичке таблице напоменутог шематизма произлази да у овој епархији има 8 манастира, 4 протопрезвитера, 43 парохије, 7 капеианија и 209 цркава. До првог априла 1907. било је у епархији 5293 дома а 30331 становник православне вјере; свеченика свјетовњака 45, а монаха 13

и 1 дјакон монашког чина. Вјенчало се у све 180 пара. Родило се у све мушке дјеце 421, женске 422, укупно: 843. Умрло је становника мушких 242, женских 267, укупно 509. Вишак је роћених прама оним, који су умрли, од 334. Пучанство правосл. вјере по томе расте за 11 по сто обзиром на број роћења већи од оног који показује број мртвих. — Нова ciipaea за ваздушну пловидбу. Господин Војтјех Плачек, ћ. к. домобрански надпоручник у миру, Чех, који живи у Дубровнику (Гружу) изумио је нову справу за ареонаутику, и њу је дао већ патентовати у Паризу, гдје је проборавио неколико мјесеца. Sokolstvo. — Српска соколска жупа Фрушкогорска. Српска соколска друшва у Славонији удружила су се у Жупу и њена правила била су одобрена од кр. хрв. слав. далм. зем. владе у Загребу отписом 28. ожујка 1907. године, бр. 17.080 и прва је редовна скупштина већ била 28. априла о. г. у свечаносној дворани срп. велике гимназије у Карловцима, Ту су се изабрали жупни одбор и ревизори; установила се чланарина; одредио се српски соколски слет о Видовдану о. г. Одредило се гледе 25 годишњице Београдског Сокола и гледе свесок. чешког слета у Прагу 1907. — Чешко Сохолство. Јавили су да ће учествовати у чешком свесок. слету у Прагу 1907. хрватски соколски савез, савез бугарских јунака, савез витешких друштава „Душан Силни у Београду" и савез пољских Сокола у њемачкој држави, народно удружење Соколско у Америци, Францези (сенска жупа), франкоарапска унија из Алжира, одбор олимпијских игара у Атини и управитељ глмназије с ученицима из Кијева.