СРЂ

426

СРЂ. — SBĐ.

ispod zemlje i ispod kuća a nije se žalibože nikakav topografski nacrt učinio. U toliko ziđovi poviše zemlje počeše pucati a za popravljenje trebalo je upotrebiti novca i vremena. Ne može se unaprijeda kazati, lioće li se naći još papira u Herkulaneum; ali svakako nove iskopine moći će nam prikazati opseg grada, koji nije još ustanovljen, ma i da se zna da nije vas na istoj ravnini, jer je bio na visi koja se protezala u more. Po mnijcnju učenjaka imale bi se nove iskopine počeli ne đaleko od kraljevskog pula prama Torre del Greco, jer bi tu imala biti bazilika i na jednom drugom mjestu pod imanjem Ferrare, jer je tu bilo javno kupalište. Svakako nove iskopine će donijeti iznenađenja, jeru Herkulaneumu predmeti su se mogli bolje sačuvati a između njih cijele kuće i drveno pokućstvo. Stoga pravom žele učenjaci cijele Evrope da se što pi'ije nastavi iskopavanje ovog grada. — Православље у граду Дубровнику. Господин Н. Л. Б. износи у шематизму епархије бококоторске и дубровачке за 1907. год. ове податке о православљу у Дубровнику. Старо становништво православно на земљишту дубровачке републуке од год. 1333. унаприједа било је прешло на римокатоличку вјеру настојањем владе. Али Дубровник је било свећ падалиште Херцеговаца, те тако све до XVIII. в. насељивало се трговаца Херцеговаца православне вјере у Дубровник, ма и да нијесу имали ни цркве, ни ко би им црквене обреде дијелио. Али иза руско-турског рата за Катарине II. по прилици 1789. год. доће у Дубровник руски консуо Ђика. Он је имао налог од руске владе да сагради у граду капелу за се. Али из обзира прама ду-

бровачкој влади он не изорши тај налог. Поред тога православни се ставовници Дубровника ријешише да купе Kyhy, коју би под именом капеле претворили у цркву. Изабраше у ту сврху кућу Лучића на Посату. Ови су се били преселили у Трст, те двојица из Дубровника поћоше онамо и склопише куповну погодбу 14. марта 1790. Од тада датује православна црква у Дубровнику. У почетку се литурђија служила тајно а служио би је какав калућер из Требиња или из другог мјеста у Херцеговини. Тек 1800. године она се почела служити јавно, кад је мостарски епископ осветио кућу и њену часну трапезу. Год. 1803. доће у Дубровник, као руски консуо, Францез поријетлом и римско-католичке вјере. По његову наговору православни подигоше звоник са звонима и тада почеше вршити све вјерске обреде јавно и чак сахрањивати своје мртве у врту, који је припадао капели а прије тога су их сахрањивали под Босанком изван града. Кад су Францези запремиуи Дубровник 1806. год., православни добише вјерску слободу и капелу прозваше црквом. Али потпуну црквену и граћанску слободу православни у Дубровнику добише тек године 1813., јер им је онда признато и право граћанства а до тада су их сматрали турским поданисима. Г. 1837. њихово гробље је пренесено на Бониново и ту саградише црквицу као кућу само за опијела при сахрани мртваца. Кад је настало уставно доба у Аустрији и помножио се број православних становника у Дубровнику, они саградише и осветише врло лијепу цркву у граду 1877. год. и затворише прву стару црквицу на Посату за градом. Али сада прије двије године одлучише да ће је обновити, те 18. јуна 1906. је отворише и свечано осветише, управ након сто година, откад им је призната