СРЂ

АУЕ MARIA

175

— само he ти се казати .. . Али само ради ; истрајно и неуморно; јер, вјеруј, у раду је само прави и стварни живот, свјетовао ме чика. Узалуд сам наваљивао на њ, и молио га, да ме ослободи од ове биједе ; узалуд сам му доказивао, како томе још нисам дорастао, и како ћу се само обрукати, — све узалуд, јер чика оста при своме, и ја морадох примити „часни" задатак, да у једној огромној опћини, у којој је опћински благајник, по занату молер, а по невољи и пријатељству, опћински благајник, начинио био потпуни хаос, успоставим ред, и саставим за неколико година унатраг, опћинске рачуне... Или, боље рећи, морадох да отпочнем каријеру, јер то је била жеља чикина, и он ме је, за тај посао, области „пријатељски" препоручио. Сутрадан кренух у Т. Бијаше ведар, јесењи дан. Сунце је топло сјало, а равним пољем ћармијао је лак повјетарац, шуштећи кроз стабаље зреле кукурузовине. Са покошених, зелених ливада, чула се звоњава звонцади са стада, прекидана, по који пут, веселом пјесмом пастира. Мени би се, по који пут, учинило, да сам посве слободан, и да оутујем тако, случајно, што ми се тако хоће; ну у тај бих се мах сјетио несретнога акта, што ми бијаше у џепу, као нека „легитимација", и у тај бих мах стао да проклињем све на свијету благајничке, и главне и нај главније књиге; а ни чики нисам ништа добра пожелио. Тако стигох у Т. Опћинску господу затекох у канцеларијама. Представих им се, и показах акт. Начелник ме је мотрио неповјерљиво, биљежник равнодушно, а болесни благајник злурадо. Сјетих се чикиних савјета, да будем опрезан, јер да у тој опћини (као и у многим другима) влада раздор међу чиновништвом, те да је и то доста криво нереду. — Начелник тужи потајно биљежника, биљежник начелника; а обојица туже благајника. Благајник, опет, сложио сс са својим кумом, жупником, па туже и начелника и биљежника, те тако не знаш с ким ћеш. Него, буди опрезан, трворио ми је чика.